Đorđe Milić

 

Osnovni principi planiranja u Srbiji, koji su i zakonski propisani, sadržani su u dokumentu ''Vodeći principi za održivi prostorni razvoj evropskog kontinenta'' (XII CEMAT[1] konferencija 2000). Pored ovih principa, značajnu osnovu u definisanju održivog prostornog razvoja Srbije predstavlja Ljubljanska deklaracija o teritorijalnoj dimenziji održivog razvoja (XIII konferencija CEMAT 2003); Teritorijalna agenda EU: Ka konkurentnijoj i održivoj Evropi raznovrsnih regiona (2007) itd.

 

Ovi principi su na odgovarajući način planski tretirani kako u Prostornom planu Republike Srbije, tako i u drugim planskim dokumentima, ali to nije dovoljno da bi se podstakao održivi prostorni razvoj.

 

Najveći problem je neefikasno sprovođenje planova, odnosno stihijski prostorni razvoj. Planovima se dugoročno rezerviše prostor, ali bez dovoljno razvijenog instrumentarijuma (zakonodavnog, instuticionalnog, fiskalnog, i dr.) za dosledno sprovođenje planskih rešenja. To planove čini više deklarativnim nego normativnim, a poseban problem predstavlja slaba horizontalna i vertikalna koordinacija aktera. Rezultat je poražavajući, tako da po najnovijim ocenama Srbija se svrstava u rang najslabije ocenjenih zemalja po efikasnosti izdavanja dozvola,

 

Neplansko korišćenje prostora, odnosno neracionalno i neefikasno korišćenje prirodnih i stvorenih resursa ozbiljno ugrožava postavljanje temelja održivog prostornog razvoja. Prostor predstavlja ograničeni resurs i kao takav zahteva brižljivo i pažljivo planiranje, uređenje, korišćenje i zaštitu. Osnovni pokazatelji prostornog razvoja: bilansi po kategorijama zemljišta (poljoprivredno, šumsko, vodno, građevinsko i ostalo); stepen urbanizacije; pokazatelji o stanovništvu (vitalna statistika, aktivnosti, strukture), pokazatelji o privredi, investicijama, stanju infrastrukture, stanju kvaliteta životne sredine i dr. ukazuju da je neophodna neodložna promena dosadašnje prakse planiranja.

 

Trend povećanja izgrađenih područja (povećanje površina građevinskog zemljišta), uz istovremeno smanjenje površina pod poljoprivrednim zemljištem predstavlja ozbiljnu dugoročnu pretnju. Konstantan pad broja stanovnika, predstavlja najveću pretnju i ograničenje za podsticanje održivog razvoja.

 

Pitanje dugogodišnje neefikasnosti, a naročito u realizaciji kapitalnih infrastrukturnih sistema zahteva neodložnu akciju. Jedan od razloga je i višegodišnja izolacija i nedovoljna saradnja sa zemljama u okruženju. Centralno pitanje je koje su perspektive i mogućnosti podsticanja održivog prostornog razvoja u Srbiji, odnosno kako napraviti kvalitativne promene i podstaći efikasniju saradnju u okruženju?

 

Podsticanje održivog prostornog razvoja je moguće aktivnom ulogom Srbije u regionu zapadnog Balkana, zajedničkim jačanjem kapaciteta sa zemljama u okruženju, kao i u zajedničkoj implementaciji zajedničkih principa prostornog razvoja evropskog kontinenta, što podrazumeva:

1)      održivost, kao osnovnog principa prostornog razvoja;

2)      efikasno sprovođenje politika i strategija održivog prostornog razvoja uz aktivnu ulogu i učešće javnosti u postupku odlučivanja;

3)      razvoj horizontalne i vertikalne koordinacije, supsidijarnosti i javno – privatnog partnerstva;

4)      aktiviranje teritorijalnog kapitala, održivim korišćenjem prirodnih i stvorenih resursa;

5)      teritorijalnu koheziju uravnoteženijim socio-ekonomskim regionalnim razvojem;

6)      jačanje konkurentnosti i funkcionalne specijalizacije razvojem funkcionalnih urbanih područja;

7)      uravnoteženi regionalni razvoja, jačanjem interregionalnih i intraregionalnih funkcija i veza, uključujući prekogranično, transnacionalno i interregionalno povezivanje;

8)      policentrični prostorni razvoj, podsticanjem smanjenja regionalnih razlika i jačanjem funkcionalne veze gradova i okruženja;

9)      unapređenje saobraćajne pristupačnosti i dostupnosti informacijama;

10)    unapređenje i zaštitu životne sredine, prirodnog i kulturnog nasleđa kao potencijala za razvoj, zaštite javnog interesa, javnih dobara, kao i dobara u javnoj upotrebi, odnosno javnog prostora.

 

Prvi korak ka aktivnom sprovođenju navedenih principa bi mogla da bude zajednička incijativa zemalja zapadnog Balkana, kako bi se pripremio dokument perspektive prostornog razvoja zapadnog Balkana, odnosno u nastavku strategija održivog prostornog razvoja i na kraju zajednički prostorni plan država zapadnog Balkana. To bi predstavljao značajan doprinos struke prostornog planiranja na jačanju saradnje u regionu, a time bi prostorno planiranje doživelo punu afirmaciju i dobilo na značaju koji zaslužuje, imajući u vidu njegovu definiciju iz CEMAT povelje iz 1983. godine, prema kome prostorno planiranje predstavlja nauku, administrativnu tehniku i politiku.

 

 

Mr Đorđe Milić, zamenik direktora Republičke agencije za prostorno planiranje i član tima za sintezu Prostornog plana Republike Srbije

Nazad na JIE Pogledi