English | Srpski

Uzroci i posledice katastrofalnih bujičnih poplava

| Comments
Autor:
Nada Dragović
Profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Nada Dragović

 

U maju 2014. godine bili smo svedoci poplava u Srbiji koje su imale za posledicu gubitke ljudskih života i velike direktne i indirektne materijalne štete. Nakon prve zatečenosti razmerom katastrofe koja nas je zadesila i empatije da se pomogne poplavljenom stanovništvu, zapitali smo se da li su poplave, koje su nas zadesile, morale da imaju tolike štetne posledice.

 

Zaštita zemljišta od erozije i uređenje bujičnih slivova ima u Srbiji tradiciju dugu preko sto godina. Nekadašnja država Jugoslavija je pre 60 godina imala plan razvoja koji je obuhvatao i uređenje bujičnih slivova. Potreba zaštite naseljenih područja, saobraćajne infrastrukture i poljoprivrednih površina od bujičnih poplava, kao i povećanje šumskog fonda bio je prioritet u osiromašenoj zemlji nakon Drugog svetskog rata.

 

Srbija ima oko 12.000 bujičnih vodotokova koji sa različitim stepenom intenziteta ugrožavaju područja na kojima se nalaze. Bujične poplave nastaju kao posledica erozije zemljišta koja se javlja pod uticajem prirodnih i antropogenih faktora. Ove poplave nastaju naglo posle intenzivnih padavina i transportuju velike količine nanosa i traju nekoliko sati. za razliku od poplavnih talasa velikih reka (Dunav, Sava, Tisa) čija najava traje nekoliko dana, a nekada i nekoliko nedelja. Uspešna odbrana od bujičnih poplava moguća je jedino preduzimanjem preventivnih radova i mera. Primenjuju se dve osnovne grupe radova: biološki i biotehnički radovi u slivu za spečavanje erozije zemljišta (pošumljavanje, šumski zaštitni pojasevi itd) i tehnički radovi u koritu vodotoka za sprečavanje izlivanja velike vode i zadržavanje vučenog nanosa (regulacije vodotokova i pregrade). Mere koje su primenjuju su administativne i obuhvataju, između ostalog, izradu Plana proglašenja erozionih područja i Plana odbrane od bujičnih poplava.

 

U periodu od 1950-1980. godine uložena su velika finansijska sredstva u uređenje bujičnih slivova posebno na području Grdeličke klisure. U tom periodu je izgrađeno nekoliko hiljada tehničkih objekata, a na preko 120.000 ha su izvedeni biološki i biotehnički radovi. Efekti izvedenih protiverozionih radova su bili višestruki: smanjena je učestalost bujičnih poplava a time i štete koje one čine, povećana pošumljenost, smanjena količina nanosa koji dospeva u Dunav i dr. Svi izvedeni objekti su u vlasništvu države Srbije i ona se do kraja 80-tih godina brinula o njima redovnim održavanjem uz smanjeno ali još uvek prisutno investiciono ulaganje. Od početka 90-tih godina drastično se smanjuje finansiranje vodoprivrede, a time i protiverozionih radova, da bi u 2013. godini dostiglo svoj minimum. Izdvajanja za protiverozione radove u Srbiji 2006. godine iznosilo je 1.351 mil evra, a 2010. godine 0.462 mil evra. Finansijska sredstva izdvajana poslednjih godina nisu bila dovoljna ni za redovno održavanje izgrađenih objekata, bez čega oni gube svoju funkcionalnost. Potrebno godišnje finansiranje radova za sprečavanje bujičnih poplava u Srbiji je oko 30 mil evra. Sredstava za funkcionisanje sistema vodoprivrede moguće je obezbediti ako se naknade za vodoprivredu, koje se od 2010. uplaćuju u budžet države, vrate vodoprivredi.

 

Pored smanjenog finansiranja, uzrok neadekvatne odbrane od bujičnih poplava je i loša institucionalna organizovanost vodoprivrede. Vodoprivredna preduzeća zadužena za poslove zaštite zemljišta od erozije i uređenje bujičnih slivova nisu u procesu privatizacije transformisana u državna preduzeća, što je jedino ispravno rešenje jer su to poslovi od interesa države. U Operativnom planu odbrane od poplave mnoge institucije i preduzeća su hijerarhijski zadužena za odbranu, ali ona nemaju ni zaposlene stručnjake, a ni potrebnu mehanizaciju da bi adekvatno reagovali u slučaju nadolaska poplavnih voda. Takođe, ne postoji ni horizontalna koordinacija javnih vodoprivrednih preduzeća u Srbiji, a i saradnja sa relevantnim institucijama (Republički hidrometeorološki zavod) i Sektorom za vanredne situacije je nezadovoljavajuća.

 

Sa bujičnim poplavama suočavaju se i zemlje u regionu. Na primeru poplava iz maja 2014. godine u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, može se zaključiti da je zaštita od štetnog dejstva poplava u zemljama regiona na sličnom nivou kao u Srbiji. Razvijenije zemlje (Austrija, Švajcarska, Francuska) ulažu mnogo više u preventivu, pa su i posledice katastrofalnih poplava mnogo manje.

 

Bujične poplave, koje su se desile maja 2014. godine u Srbiji, posledica su klimatsko-mateorološkog fenomena male verovatnoće pojave. Količine padavina su u periodu od tri dana iznosile od 120 do preko 200 mm. Osobine ciklona dovele su do poplava na prostoru koji obuhvata oko 20.000 km2, što se do sada nije događalo (zabeležene poplave su na području od nekoliko stotina do nekoliko hiljada km2). Ovaj klimatsko-meteorološki fenom ne bi mogao biti sprečen ali bi njegovo destruktivno dejstvo bilo znatno manje da su poslednjih dvadesetak godina preduzeti preventivni radovi. Srbiji preti stalni rizik od bujičnih poplava i, ukoliko žele da se spreče štetne posledice, neophodno je: izgraditi nove sisteme odbrane od poplava uz redovno održavanje postojećih; promeniti zakonsku regulativu kako bi se obezbedilo stalno finansiranje; organizaciono ojačati odbranu od bujičnih poplava, od nadležnog ministarstva (formiranje uprave ili direkcije za uređenje bujica) do lokalnih uprava i preduzeća; izraditi dokumenta (Karta erozije, Karta bujičnih tokova Srbije i Karta izvedenih protiverozionih radova) koja čine osnovu za upravljanje bujičnim slivovima, utvrditi nove prioritete u strateškim dokumentima vodoprivrede i uvesti sisteme ranog obaveštavanja o nadolasku bujičnog poplavnog talasa.

 

Nada Dragović

Profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Nazad na JIE Pogledi