Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) učestvovao je u organizaciji panela na Beogradskom bezbednosnom forumu pod nazivom „Evropa i Novi put svile: mogućnosti u zemlji i šire“.
Moderator panela bio je viši savetnik CIRSD-a Damjan Krnjević Mišković, dok su paneliste činili predsednik njujorškog Ist Vest instituta i bivši američki ambasador u Srbiji i Pakistanu Kameron Manter, istraživački saradnik i zamenik direktora Razvojnog istraživačkog centra Kine (DRC) Žang Ki i zamenik direktora zagrebačkog Geoekonomskog foruma Jasna Plevnik.
Na početku panela, Manter je istakao da je kineska vlada od dolaska Si Đinpinga na čelo zemlje pokazala „daleko veću ambiciju“ u odnosu na prethodne administracije kada je reč o razvojnim projektima izvan teritorije Narodne Republike Kine. Rekao je i da kinesku inicijativu „Pojas i put“ treba posmatrati kao viziju koja teži istovremenom razrešenju ekonomskih pitanja u zemlji i inostranstvu, budući da inicijativa ima za cilj i povezivanje samih kineskih regiona i njihovo spajanje sa spoljnim svetom. Manter je ipak podsetio da bez obzira na njegov optimizam u vezi ciljeva ove inicijative, ona može predstavljati prilično „teško breme“ za pojedine države. Razlog tome pre svega poredstavlja očigledan nedostatak kapaciteta u tim zemljama, koji je pak izazvan unutrašnjim podelama i razmiricama, korupcijom, kao i nepostojanjem snažne kulture upravljanja državnim sistemom.
Na pitanje šta čini suštinske ambicije Kine u kontekstu inicijative „Pojas i put“, Žang Ki je ukazala na „dvostruki“ pristup Pekinga, po kom cilj predstavlja iskorišćavanje zavidnog ekonomskog rasta koji ova zemlja ostvaruje, ali i smanjivanje ekonomske nejednakosti između zemalja uključenih u ovaj infrastrukturni projekat. Dodala je i da po kineskom viđenju ovaj projekat predstavlja inicijativu trgovine, investicija i saradnje. „Peking je od samog početka zagovarao otvorenu i inkluzivnu saradnju, zbog čega je neretko razvijao planove i strategije u koordinaciji sa drugim zemljama učesnicama projekta“ istakla je Žang Ki. Ona je kazala i da se pristup Kine pre mogao nazvati regionalnim nego bilateralnim, što je za rezultat imalo niz različitih regionalnih mehanizama i platformi za sprovođenje ovog projekta u delo. Kao primer ovakvog vida saradnje, posebno je naglasila značaj uspostavljenog mehanizma između Kine i zamalja Centralne i Istočne Evrope (koji je javnosti poznat i pod nazivom „16+1“), a koji po njenom viđenju predstavlja model uspešne saradnje. Žang Ki je zaključila svoje izlaganje konstatacijom da „Pojas i put“ ne predstavlja isključivo kineski projekat, podsetivši da u proseku u tri od četiri projekta ove inicijative značajno finansijski učestvuju i vlade drugih zemalja.
Kada je reč o onome što Novi put svile čini posebnim projektom, Jasna Plevnik je istakla kako ova inicijativa sadrži potencijal da „unapredi i transformiše savremene međunarodne odnose“, kao i da „ojača ekonomsku međuzavisnost širom sveta“. Dodala je i da je Evropa itekako uložila u uspeh ovog projekta, što svakako potvrđuje činjenica da je otprilike polovina članica EU učestvovala u osnivanju Azijske banke za infrastrukturne investicije. Jasna Plevnik je naglasila i da EU teži minimizaciji rizika u odnosu sa Kinom, a da na Novi put svile gleda kao uzajamno koristan razvojni projekat. Odbacila je pojedine navode da Evropa gleda na inicijative iz Pekinga sa podozrenjem, dodavši da je veliki procenat kineskog izvoza u EU direktan rezultat poslovanja međunarodnih korporacija u Kini, čiji značajan udeo čine upravo evropske kompanije.
Na panelu Beogradskog bezbednosnog foruma ujedno je promovisana i studija Jasne Plevnik pod nazivom „Pojas i put i implikacije po Jugoistočnu Evropu“, koju je CIRSD objavio ranije ovog meseca. Događaju je prisustvovao značajan broj gostiju, među kojima je bilo i javnih ličnosti, univerzitetskih profesora i predstavnika medija.
