Jeremić: Svet je u previranju, ali su UN i dalje središte međunarodnog poretka

Današnji svet je u fazi dramatičnog previranja, a u središtu međunarodnog poretka i dalje stoje Ujedinjene nacije, naveo je bivši predsednik Generalne skupštine UN 

Vuk Jeremić  i ocenio da je reforma Saveta bezbednosti najneuralgičnija tačka reforme ove svetske organizacije.



„Svet 1945. i 2017. godine je bitno drugačiji, a Ujedinjene nacije su, ne računajući nekoliko novih agencija i kozmetičkih promena gotovo iste. Suštinski, UN nije modernizovan i sve češće se postavlja pitanje njegove efikasnosti“, rekao je Jeremić na Fakultetu političkih nauka, gde je studentima održao predavanje o međunarodnim previranjima i položaju Srbije u njima.

Prema njegovim rečima, UN je organizacija ogromnih manjkavosti, ali je činjenica da u svetu nemamo niti ćemo verovatno imati ijednu drugu organizaciju koja je univerzalnog legitimiteta.

„To je i dalje jedino mesto gde možete da pokušate da se oko nečega dogovorite i zaštitite svoje interese, pogotovo male zemlje kao što smo mi“, dodao je Jeremić.

„Reforma saveta bezbednosti je najneuralgičnija tačka reforme UN“, naglasio je Jeremić i zapitao se da li je pravedno da Indija, demokratija sa 1,2 milijardi ljudi i nuklearnim arsenalom, ne bude tamo adekvatno zastupljena, kao ni afrički kontinent ili muslimanski svet.

Govoreći o izazovima svetske politike Jeremić je apostrofirao tri "teatra” – evropski, bliskoistočni i dalekoistočni, od kojih je ovaj treći, kako je ocenio, možda i najznačajniji geografski prostor našeg vremena.

„Nakon hladnog rata, sa padom Berlinskog zida započeo je jedan poredak, koji je karakterisala potpuna dominacija jedne velike sile - SAD. Taj poredak je okončan, a trenutak njegovog kraja je neki će reći rušenje kula bliznakinja u Njujorku, drugi da je to prva intervencija Rusije van granica SSSR, treći da je to velika svetska finansijska kriza 2008.godine“, rekao je Jeremić i istakao da „danas u svetu važe drugačija pravila i postoje drugačiji obrasci interakcije svetskih sila“.

Bivši predsednik Generalne skupštine UN naveo je da Evropa danas prolazi kroz političku, institucionalnu i ekonomsku krizu, a da se suočava i sa spoljnim problemima.

„Mnogi često pominju Rusiju kao najveću spoljnu pretnju Evropi, ali moje mišljenje je da joj mnogo veća opasnost preti iz pravca jugoistoka, tj. Bliskog istoka“, rekao je Jeremić.



„Posledice urušavanja Bliskog istoka itekako mogu oštetiti evropski projekat“, ocenio je Jeremić.

On je rekao da je talas izbeglica 2015. veštački zaustavljen, ali da ništa nije urađeno da se uzroci tog egzodusa otklone.

„Bliskoistočni poredak, nastao na Sajks – Piko dogovoru iz 1916. godine je nepovratno načet. Imamo tri slomljene države Libiju, Siriju i Jemen, praktično disfunkcionalne Irak i Liban i ekonomski nestabilni Egipat. Saudijska Arabija, glavni oslonac sunitskog arapskog sveta prolazi kroz dramatičan prevrat na putu ka neizvesnoj transformaciji“, rekao je Jeremić.

Prema njegovom mišljenju, prvi strateški korak u razgradnji bliskoistočnog poretka bila je američka intervencija u Iraku, koja je poremetila decenijski balans šiita i sunita.

 „Ulazimo u ozbiljnu fazu hladnog, na određenim mestima i pravog rata između sunita i šita. Sa jedne strane su Saudijska Arabija i njihovi saveznici, a sa druge strane Iran", istakao je Jeremić.

Ipak, kao planetarno najznačajniji geografski prostor našeg vremena bivši predsednik Generalne Skupštine UN definisao je Aziju i Pacifik.

„Ono što je u antičko vreme bilo Sredozemlje, u 20. veku Atlantik, danas je Pacifik. Danas su na tamo tri najveće svetske ekonomije - SAD, Kina i Japan. Ono što se bude dešavalo u tom delu sveta biće centar planetarnih dešavanja“, rekao je Jeremić i naglasio da je dobro razumevanje Azije i transpacifičkih odnosa predstavlja izuzetno važan zadatak svih koji imaju ambiciju da razumeju i bave se međunarodnim odnosima. "Danas je ceo svet blisko povezan, pre svega finansijski, i nemoguće je ignorisati dešavanja na nama dalekim meridijanima. Nemojte da mislite da eventualni rat na Korejskom poluostrvu ne bi imao direktne posledice na evropsku ekonomiju i radna mesta u Srbiji..."

Jeremić se sa posebnom pažnjom osvrnuo na Kinu, koja kako je rekao ovih nedelja prolazi kroz istorijski period.

„U Kini je došlo do promene velikih razmera, novi lider je dobio mandat i moć bez presedana od vremena Mao Cedunga“, naveo je Jeremić, izrazivši uverenje da Si Đi Ping, neće propustiti priliku da transformiše kinesku ulogu ne samo u regionu, nego u celom svetu i da će daljim rastom Kine balans u svetu biti značajno promenjen.

Jeremić je ocenio da, ukoliko se znalački postave, od jačanja Kine zemlje kao što je Srbija mogu biti dobitnici.

„Kina da bi nastavila da raste mora da nastavi da izvozi. Ne može da dozvoli da nema slobodnu navigaciju i zato postoje tenzije u Južnom kineskom moru. SAD su dominantna pomorska sila i ostaće dominantna za naših života i zato Kinezi pokušavaju da izgrade puteve, pruge, terminale kako bi izvozili kopnom... To je veliki projekat u kojima zemlje kao mi možemo dosta profitirati“, naveo je Jeremić.

Osvrnuvši se na svoju kandidaturu za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Jeremić je ocenio da je to što je u oštroj globalnoj konkurenciji bio drugi ogroman uspeh, uporedivši ga sa eventualnim plasmanom naše fudbalske reprezentacije u finale predstojećeg Svetskog  prvenstva.

Jeremić je rekao da bi možda i pobedio da je “imao iskrenu podršku Vlade Srbije”, koja mu je kandidaturu dala tek poslednjeg dana i to tek nakon što je bila suočena sa tim da će ga kandididovati jedna druga država, koja je član G20.

Podsetio je i da je u toj trci predstavio ozbiljan program za budućnost UN u 53 tačke, podeljene u pet poglavlja - održivi razvoj, klimatske promene, mirovne operacije, ljudska prava i reforma UN birokratije.

 Jeremić je istakao da je posebno ponosan na srpsko predsedavanje Generalnom Skupštinom UN i koliko je ona doprinela promociji Srbije u svetu.

Naveo je da mu je izvođenje Marša na Drinu za Srpsku novu godinu u velikom holu UN bilo ispunjenje dugogodišnjeg sna, a kao posebno važne događaje za promociju Srbije izdvojio je i proglašavanje Međunarodnog dana sporta, kada se u ime svih sportista sveta Novak Đoković obratio državama članicama UN, kao i velike tematske debate pod nazivom "Odnos kulture i ekonomskog razvoja", koja je imala veliki odjek u svetskom kulturnom miljeu, a u kome su naši predstavnici učestvovali rame uz rame uz najveća svetska imena.

Jeremić je istakao da jedino žali što u tom periodu njegovog predsedavanja Generalnom Skupštinom svih 20 članova njegovog tima nije bilo iz Srbije.

“Želeo sam da svih 20-ak članova tima Predsednika Generalne skupštine predviđenih sistematizacijom - od najnižeg do najvišeg - budu iz Srbije. Želeo sam da se svi oni vrate u ministarstvo spoljnih poslova sa neprocenjivim profesionalnim iskustvom i međunarodnim vezama kakve imate prilike da steknete jednom ili nijednom u životu. Nažalost, država to nije odobrila”, rekao je Jeremić.

Jeremić je za kraj poručio studentima da je od suštinske važnosti za zemlju ima svoje ljude u svetskim institucijama.

“Ban Ki Mun možda neće ostati zapamćen kao jedan od transformativnih generalnih sekretara, ali činjenica je da su danas na mnogim ključnim mestima u UN njegovi sunarodnici. To je bio nacionalni interes vrhunskog karaktera. Biti unutra, imati oči i uši na svakom mestu, to je od izuzetne važnosti za sve male zemlje locirane u ne naročito naklonjenom okruženju", zaključio je Jeremić.

Nazad na CIRSD vesti