Četvrta industrijska revolucija

Autor:
Kosta Živanović
MPhil in Technology Policy, University of Cambridge, Judge Business School (Cambridgeshire, United Kingdom);

Od mnogih različitih i sveobuhvatnih izazova sa kojima se naša civilizacija danas suočava, jedna od značajnih i intenzivnijih predstavlja razumevanje i oblikovanje nove tehnološke revolucije. Nova tehnološka revolucija, ili kako je drugi nazivaju “Drugo doba mašina” (“Second Machine Age”-Massachusetts Institute of Technology (MIT) Professors Erik Brynjolfsson and Andrew McAfee, 2014), Industrija 4.0 (Sajam Hanover, Nemačka 2011) i sve prisutniji naziv Četvrta Industrijska Revolucija (Fourth Industrial Revolution, Klaus Schwab, World Economic Forum, 2015), ili pak meni omiljeni naziv, Osveta štrebera predstavlja prekretnicu, tj. digitalizacija ako ne svih onda gotovo većine aspekata naših života.

Postoji velika neizvesnost oko razvoja i usvajanja novih tehnologija. Još uvek nije poznato kako će se odvijati transformacije koje proističu iz ove industrijske revolucije. Njihova složenost i međusobna zavisnost podrazumevaju da svi akteri društva - vlade, biznisi, akademija, i civilno društvo - imaju odgovornost da rade zajedno da bolje razumeju i adekvatno odgovore na trendove u nastajanju. Međusobno razumevanje je neophodno ako želimo oblikovati kolektivnu budućnost koja odgovara zajedničkim vrednostima i ciljevima. Mora postojati sveobuhvatni i globalno zajednički pogled na to kako tehnologija menja naš život i one budućih generacija, i na tome se već uveliko radi. Promene su tako duboke da, iz perspektive ljudske istorije (jer dolazi do preoblikovanja ekonomskog, društvenog i kulturnog konteksta u kom živimo) nikada do sad nije bilo vremena većeg disbalansa, između mogućeg prosperiteta ili potencijalne opasnosti.

Svedoci smo velikih pomaka u svim industrijama obeleženim pojavom novih poslovnih modela, preoblikovanjem sistema proizvodnje, potrošnje, transporta i isporuke. Na društvenom frontu, beleži se promena paradigme kako radimo i komuniciramo, kako se izražavamo, informišemo i zabavljamo. Isto tako, vlade i institucije se menjaju, kao i sistemi obrazovanja, zdravstva i transporta...

Novi načini korišćenja tehnologije utiču na promenu ponašanja, kao i naših sistema proizvodnje i potrošnje, ali i takođe nude potencijal za podršku regeneraciji i očuvanju prirodnog okruženja. Promene su nezabeležene po veličini, brzini i obimu.

Izvor: Svetski ekonomski forum (World Economic Forum, Report Deep Shift Technology Tipping Points and Societal Impact)

 

Kako digitalne tehnologije koje u sebi sadrže hardverske, softverske i mrežne komponente postaju sve sofisticiranije i integrisane, njihov uticaj na društo je sve veći, a ulogu koju igraju u globalnoj ekonomiji sve važnija. Pojavljivanje novih tehnoloških otkrića, koja pokrivaju široka polja kao što su veštačka inteligencija, robotika, internet stvari, samovozajući automobili, 3D štampači, nanotehnologije, biotehnologija, naučni materijali, skladištenje energije i kvantno računarstvo (da pomenemo samo nekoliko) neće samo promeniti načine na koje radimo, već i samu interakciju između nas i načine na koje živimo. Iako su mnoge od ovih tehnologija još u ranoj fazi razvoja, neke su dostigle tačku prevoja, gde tehnologije dopunjuju jedna drugu u fuziji koje će uticati ne samo na fizičke, već i na biološke i digitalne domene.

Sama pomisao da naučna fantastika postaje stvarnost otvara mnoštvo pitanja. Već smo svedoci da tehnološke inovacije koje smo do skoro gledali na malim ekranima ili čitajući knjige zamišljali, postaju stvarnost. Dubai je prošle godine uveo leteće taksije, roboti i softveri koji zamenjuju ljudsku radnu snagu nisu novost (Japan), 3D štampači se uveliko koriste, a čini se da je pitanje dana kada će se samovozajući automobili smatrati kao normalnost na ulicama i drumovima širom planete.

Četvrta industrijska revolucija sa sobom nosi brojne izazove, koji će eskalirati vrlo brzo. Pomenuću samo neke, očekuje se da roboti u potpunosti zamene ljude u proizvodnim procesima, od 1995-2002 godine 22 miliona proizvodnih poslova je nestalo, a samo u Kini 15% zahvaljujući tehnologijama. Naravno, tehnološke promene tj automatizacija sa sobom donose i pozitivne promene. Ljudima je bilo potrebno 82 godine da reše problem planiranja proizvodnje, a od 2003.godine samo jedan minut. Danas u fabrici gde je uposleno 140 radnika, 1980. bi bilo potrebno 2000 za isti nivo produktivnosti. Uveliko se u svetu priča o globalnom društvenom dohodku, novim edukativnim i trening programima kako bi se pomoglo ljudima koji ostanu bez posla da budu što brže zbrinuti. Četvrta industrijska revolucija će zahtevati saradnju vlada, biznisa, akademskih insititucija kako bi se adekvatno odgovorilo ovim promenama. Samo pravovremenim planiranjem i uključivanjem svih stejkholdera možemo ove implikacije spremni da dočekamo.

Ali pored tehnoloških izazova, pred ljudima su i drugi izazovi, sve veći rast populizma i fragmentacije društva, klimatske promene, rapidno starenje stanovništva, rodna ravnopravnost, ekonomska nejednakost. Ovo je samo mali broj navedenih pretnji sa kojima se suočavamo. Ostaje pitanje da li tehnologije mogu da nam pomognu da rešimo ove sporove ili da nam odmognu?

Nazad na mladi eksperti pišu