Dunav kao plovni put i turistička atrakcija
U ovom tekstu ću se baviti zemljama uz obalu reke Dunav, kao i regionalnim infrastrukturnim i industrijskim projektima, razvojem turizma i najavljenim dolaskom pojedinaca i kompanija iz Narodne Republike Kine. Reka Dunav je sa svojih 2860 km dužine druga najduža reka u Evropi, ali i najduža reka koja protiče kroz jugoistočnu Evropu; kada govorimo o interesima podunavskih zemalja, govorimo o interesima deset evropskih zemalja (ili 19 ako računamo zemlje kroz koje protiču pritoke reke Dunav). Tok reke Dunav se najčešće deli na gornji tok (od izvora do Devinskih vrata), srednji tok (od Devinskih vrata do Đerdapske klisure) i donji tok (od Đerdapske klisure do Crnog mora).
Značaj ove reke kao plovnog puta se najbolje vidi kada se uzmu u obzir luke duž njenog toka i neki drugi plovni putevi. Neke od luka su: Regensburg, Beč, Bratislava, Budimpešta, Novi Sad, Beograd, Smederevo, Vidin, Braila i Galaci. Saobraćaj ka Crnom moru je dodatno olakšan kanalom Konstanca – Černa voda u Rumuniji. Ako se osvrnemo na godišnji promet robe u lukama duž obala Dunava, tada značaj ove reke postaje još očigledniji – u procenama za 2007. godinu se navodi 273,765 tona u luci u Budimpešti (Budapest Ferroport), odnosno 579,275 tona u Braili, dok se u procenama za 2010. godinu navodi 240,000 tona u Bratislavi, odnosno 210,723 tona u luci Tomi trejd Smederevo.

Ogromne mogućnosti za rast i razvoj regiona srednjeg i donjeg Dunava tek treba iskoristiti. Dominantan položaj reke među evropskim unutrašnjim plovnim putevima će biti zagarantovan sa unapređenjem životnog standarda priobalnih država i razvojem privrednih aktivnosti, kao i lučke, putne, železničke i druge infrastrukture. Na kraju, ali ne manje važno, Dunav je oduvek bio velika turistička atrakcija - krstarenje na ovoj reci omogućava ljudima iz celog sveta da dožive prirodne lepote i da upoznaju kulturno, istorijsko i drugo nasleđe priobalnih zemalja.

Poređenje sa Pomorskim putem svile
Još jedan važan međunarodni plovni put se proteže od istočne i južne Kine, preko jugoistočne Azije, južne Azije i istočne Afrike do istočnog Sredozemlja. Ovaj put je poznat kao Pomorski put svile (Hăishang Sīchou Zhī Lu); inicijativu podrške ovom putu je 2013. godine pokrenula kineska vlada. Ova inicijativa ima za cilj poboljšanje infrastrukture (izgradnju i modernizaciju luka, puteva i železnica), bolje korišćenje prirodnih bogatstava i industrijsku i finansijsku saradnju svih zemalja učesnica. Finansijska potpora ove inicijative je Azijska banka za ulaganja u infrastrukturu (AIIB), osnovana 2015. godine, koja trenutno raspolaže sa najmanje 40 milijardi američkih dolara.
Ovom inicijativom je pokrenuto nekoliko infrastrukturnih projekata; jedan od njih je izgradnja lučke infrastrukture u luci Hambantota u Šri Lanki (ova luka nosi i ime prethodnog predsednika Šri Lanke, Mahinde Radžapakse). Ovaj projekat podrazumeva izgradnju infrastrukture potrebne za izgradnju i remont brodova, kao i pristaništa; kinesku stranu od 2008. godine zastupa China Harbour Engineering Company (CHEC). Nakon dolaska na vlast novog predsednika Šri Lanke, Maitripale Sirisene, nova vlast je najavila proveru (i eventualno raskidanje) ugovora sa CHEC zbog moguće korupcije; realizacija projekta je na kraju ipak nastavljena (uz preuzimanje nadzora nad projektom od strane Uprave za urbani razvoj (Urban Development Authority (UDA)) Šri Lanke. Procenjuje se da će, po uspešnom završetku radova, luka Hambantota biti sposobna da istovremeno primi 33 broda (zbog čega bi ova luka postala najveća luka južne Azije). Završeno lučko postrojenje će takođe imati određen strateški značaj – mogućnost da u luci budu prisutni brodovi kineske mornarice već́ zabrinjava analitičare i vojne krugove u zvaničnom Nju Delhiju.

Kontakti i saradnja između Kine i zemalja srednje i istočne Evrope (CEE)
Tačno je, da je inicijativa pomorskog Puta svile uglavnom usmerena na zemlje duž ovog značajnog plovnog puta. Slični projekti u jugoistočnoj Evropi su, međutim, takođe uspeli da privuku pažnju kineskih finansijskih institucija. Saradnja između Kine i zemalja srednje i istočne Evrope (CEE) je novijeg datuma. Jedna od glavnih odlika ove inicijative, pokrenute 2012. godine tokom varšavskog samita Kina-CEE, je kreditna linija vredna 10 milijardi američkih dolara (uglavnom sačinjena od preferencijalnih kredita); ova sredstva su namenjena infrastrukturnim projektima, razvoju tehnologije i zelenoj ekonomiji. Samit Kina-CEE, održan u Bukureštu 2013. godine, i usaglašene „Bukureške smernice za saradnju između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope“ otvorili su vrata za izgradnju puteva, železnica (a naročito železničke veze između Kine i srednje i istočne Evrope), luka i aerodroma, kao i distributivnih centara duž ove trase. Bukureške smernice su posebnu pažnju posvetile i poboljšanju uslova za dvosmerno investiranje i trgovinu, kao i direktnim međuljudskim kontaktima i razmeni.
Dalje produbljivanje veza između Kine i CEE usledilo je sa usvajanjem „Beogradskih smernica za saradnju između Kine i zemalja srednje i istočne Evrope“, 2014. godine. Beogradske smernice su pozvale sve zemlje srednje i istočne Evrope da se uključe u pilot projekat „Pametni i sigurni trgovački putevi Kina-EU (SSTL)“; na beogradskom samitu Kina-CEE je takođe najavljeno uvođenje carinskih olakšica i dodatnih direktnih letova, kao i pokretanje logističke saradnje između Kine i zemalja CEE. Finansijski aspekt Beogradskih smernica je takođe vredan pomena, jer se uskoro mogu očekivati sporazumi Kine i zemalja CEE o valutnom svopu i otvaranje filijala finansijskih institucija.

Infrastruktura
Kineska ulaganja u infrastrukturne projekte su dočekana raširenih ruku širom Dunavskog regiona. Obično su velike kompanije (kao što je China Road and Bridge Corporation) i njihovi lokalni partneri ti koji izvode infrastrukturne radove, i pritom za to dobijaju finansijsku podršku od važnih finansijskih institucija Kine (kao što je kineska Eksim banka). Neki projekti su već uspešno realizovani - Pupinov most u Beogradu vredan 170 miliona evra je otvoren za saobraćaj u decembru 2014. godine, tokom samita Kina-CEE u Beogradu (izgradnja ovog mosta trajala je samo tri godine).
Najavljen je i veći broj novih projekata; uz njihovu uspešnu realizaciju, veze između Kine i zemalja srednje i istočne Evrope će biti dodatno ojačane. Pored toliko očekivane brze železničke veze između Beograda i Budimpešte (sa mogućim produžetkom prema Makedoniji i grčkoj luci Pirej) i brze železničke veze između Konstance i Bukurešta (sa mogućim produžetkom prema Budimpešti i Beču), uskoro se mogu očekivati i novi autoputevi, na relaciji Banjaluka-Doboj i Banjaluka-Split, kao i autoput duž bugarske crnomorske obale.

Privreda
Svedoci smo brojnih nastojanja Kine da se unapredi infrastruktura podunavskih zemalja. Međutim, unapređenje infrastrukture mora biti propraćeno učešćem kineskih kompanija u privredama zemalja CEE, poboljšanjem produktivnosti i povećanjem životnog standarda. Kod ovih ulaganja, najčešći sektori su poljoprivreda, energetika, rudarstvo, IT industrija i logistika. Sektor logistike će imati naročito povoljne uslove za razvoj kada bude bilo neophodno da se kineski proizvodi, koji su sklopljeni ili u potpunosti proizvedeni u ovom regionu, prevezu do razvijenih ekonomija zapadne Evrope.
Neka od najavljenih kineskih ulaganja u Srbiji, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji su bila propraćena velikom medijskom pažnjom. Privredni sektori u Srbiji, koji su privukli pažnju kineskih investitora, su poljoprivreda, energetika i telekomunikacije; radi se o kompanijama poput China Machinery Engineering Corporation (CMEC) i ZTE Corporation, koje su već prisutne ili planiraju prisustvo u Srbiji. Kompanija CMEC obavlja rekonstrukciju termoelektrane u Kostolcu, a izrazila je interesovanje i za izgradnju objekta za preradu mesa u Kragujevcu; ZTE Corporation je, sa druge strane, uspostavila kontakt sa Ministarstvom trgovine i telekomunikacija Republike Srbije, radi modernizacije opreme za telekomunikaciju.
Težište kineskog prisustva u Mađarskoj (koje je već vredno više milijardi dolara) je na logistici, telekomunikacijama i u hemijskoj industriji. Ključni kineski akteri u Mađarskoj su Huawei Corporation (koja planira da proširi svoj distributivni centar u Mađarskoj) i Waihua Industrial Group (sa svojom investicijom, vrednom 1,6 milijardi američkih dolara, u kompaniju BorsodChem koja se bavi proizvodnjom hemikalija). Pored toga, Kina namerava da malo korišćeni aerodrom u Šombathelju pretvori u važan centar za vazdušni transport robe.
Ako se u obzir uzmu zemlje donjeg Podunavlja, kao što su Bugarska i Rumunija, možemo primetiti da je poljoprivreda privukla pažnju kineskih partnera u obe zemlje. Jedan od aktera u bugarskoj poljoprivredi je Tianjin State Farms Agribusiness Group, sa investicijama od 100 miliona evra u prehrambeni industrijski park i zakupom oko 2000 hektara poljoprivrednog zemljišta na severozapadu Bugarske. S druge strane, kinesko-rumunska poljoprivredna saradnja već daje rezultate – kinesku stranu predstavlja Cofco Company, zainteresovana za kupovinu ili izgradnju silosa u lukama Korabiji i Konstanci (u vrednosti od preko tri miliona evra). Pored toga, Kina i Rumunija su se dogovorile da rastuće potrebe Kine za mesom zadovolje kroz uvoz goveđeg i svinjskog mesa iz Rumunije.
Pored poljoprivrede, postoje i druge mogućnosti za saradnju u ovim zemljama. Automobilski sektor u Bugarskoj je doživeo procvat nakon dolaska kineske kompanije Great Wall Motors i njenog ulaganja u proizvodni pogon u Loveču (kapaciteta 50 hiljada vozila godišnje). S druge strane, Kina je pokušala da uđe u energetski sektor Rumunije (time što je ponudila da finansijski podrži nuklearnu elektranu u Černavodi i da izgradi novu elektranu u Tarnici, u ukupnoj vrednosti od najmanje 6 milijardi evra); očekuje se i kineska izgradnja industrijskih parkova u Konstanci.

Turizam
Ranije pomenute Bukureške smernice se takođe bave direktnim međuljudskim kontaktima i kulturnom razmenom, a jedan od njihovih prvih ciljeva je da se uspostavi Udruženje turističkih agencija i agencija za promociju turizma Kina-CEE. One takođe sadrže mere za olakšavanje kretanja ljudi; sa kineske strane, državljanima zemalja CEE je omogućen bezvizni tranzitni režim u trajanju od 72 časa u Pekingu, Šangaju i drugim lukama ili aerodromima (čime se ovim turistima pruža prilika da iskuse Kinu iz prve ruke), dok je kineska vlada s odobravanjem dočekala vizne olakšice za kineske državljane u Rumuniji i Češkoj. Očekuje se da ostale zemlje srednje i istočne Evrope slede primer Rumunije i Češke (što znači da bi bezvizni režim u trajanju od 48 ili 72 časa omogućio kineskim turistima da krenu na krstarenje Dunavom i da prođu kroz nekoliko podunavskih zemalja).

Korak dalje je načinjen sa već pomenutim Beogradskim smernicama; očekuje se da najavljeno Udruženje turističkih agencija i agencija za promociju turizma Kina-CEE organizuje promocije, da otvori internet stranu sa turističkim informacijama na engleskom i mandarinskom, kao i da ponudi aranžmane u skladu sa potrebama turista iz Kine i CEEC. Kao simbol ove nove saradnje, Beogradske smernice su najavile organizovanu posetu 1000 kineskih turista zemljama srednje i istočne Evrope. Ukoliko bi sve ove odredbe bile sprovedene u delo, kineski turisti bi mogli da se iz prve ruke upoznaju sa turističkom ponudom podunavskih zemalja.

---

* Stavovi izneti u tekstovima objavljenim u ovoj rubrici ne odražavaju nužno stav CIRSD-a

Nazad na mladi eksperti pišu