Populacija Evrope je sve starija i zbog toga evropska ekonomija stagnira; to više nije tajna. Ipak, nepostajanje jedinstvenog evropskog rešenja o ovom pitanju, ostaje zagonetno. Zapravo, iako je svaka evropska zemlja  svesna važnosti ovog problema, samo nekoliko zemalja je zaista zainteresovano da revitalizuje sopstveno stanovništvo. Ovo nas dovodi do zaključka da je evropska demografska politika i dalje nacionalno (odnosno nacionalističko) pitanje, iako posledice demografskog starenja odavno prevazilaze nacionalne granice.

Starenje populacije

Na prvi pogled, moglo bi se pretpostaviti da su sve duži životni vek, starenje i smanjenje populacije- globalni problemi, koji jednako pogađaju svaku naciju. To je samo delimično tačno. Statistički gledano, Evropa je jedini kontinent na svetu kojeg očekuje depopulacija do 2050 godine, za razliku od svih ostalih delova Zemlje. Šire sagledano, to takođe znači da Evropa sve više zaostaje za drugim delovima sveta, upravo zato što rastući udeo starog stanovištva postaje opterećujući teret za penzioni i zdravstveni sistem “starog kontinenta”.

Deluju vrlo upozoravajuće prognoze Odelјenja Ujedinjenih nacija za stanovništvo: deset zemalja Evrope će izgubiti 20% populacije do 2050. Ovo su većinom zemlje Istočne Evrope, s tim da smanjenje jednako pogađa i zemlje članice Evropske Unije i one koji to nisu. U tih deset zemalja se ubrajaju Bugarska, Letonija, Moldavija, Ukrajina, Hrvatska, Litvanija, Rumunija, Srbija, Poljska, Mađarska (pogledati Tabelu 1 ispod).

Zemlja	2017 (milion)	2050 (milion)	Promena (procenat)
Bugarska	7.08	5.42	-23
Letonija	1.95	1.52	-22
Moldavija	4.05	3.29	-19
Ukrajina	44.22	36.42	-18
Hrvatska	4.19	3.46	-17
Litvanija	2.89	2.41	-17
Rumunija	19.68	16.40	-17
Srbija	8.79	7.45	-15
Poljska	38.17	32.39	-15
Mađarska	9.72	8.28	-15

Tabela 1 (Izvor: UN projections, dostupno na https://esa.un.org/unpd/wpp/)

 

Može se lako zaključiti da je Bugarska najteže pogođena populacionom krizom. Sa druge strane, Letonija je već izgubila četvrtinu stanovištva, i trend smanjenja se očekuje u budućim populacionim prognozama. Takva depopulacija stanoništva prevazilazi broj letonskih gubitaka za vreme Drugog svetskog rata!

 

Stopa fertiliteta

Bilo bi pogrešno označavati staro stanovištvo kao glavnog uzročnika demografske krize u Evropi. To je zato jer je evropska stopa fertiliteta ispod 2.1, a taj broj je apsolutni minimum demografske i (ekonomske) revitalizacije jedne nacije (pogledati Grafikon 1 ispod).

Grafikon 1 (Izvor: United Nations Population Division Database, dostupno na

https://esa.un.org/unpd/wpp/Download/Standard/Population/)

 

Kao što se može primetiti, demografski pad nije nešto što se desilo odjednom: proces je počeo ranih 1970-ih. U periodu od 50 godina, zemlje južne i istočne Evrope su učinilie jako malo u pogledu populacione politke, zbog čega je stopa fertiliteta ostala niska.

Jednostavno, većina evropskih porodica ima samo jedno dete. Dvoje dece postaje sve manje učestalo, a taj demografski nivo je jedva dovoljan da se održi status quo. Iako mnogo nacionalnih vlada ulaže  u razvoj različitih populacionih politka, takve akcije i dalje  ne proizvode efikasan rast stope fertiliteta (prelazak “magične brojke“ od 2.1)

 

Nove migrantske rute

Naposletku, pitanje migracija se nameće kao konačan delić za rešavanje demografske slagalice u Evropi. Prethodna dva faktora (staro stanovištvo i niska stopa fertiliteta) su manje ili više tipična za svaku evropsku naciju, međutim migracije su uvek dvosmeran proces; jedna zemlja gubi- druga zemlja dobija. Dok su zemlje južne i istočne Evrope pogođene talasom emigracije, zemlje na severu i zapadu kontinenta imaju stablan priliv novih doseljenika (pogledati Grafikon 2 ispod). Ako govorimo o kategorijama stanovištva, mlada populacija (odnosno najproduktivniji deo radne snage) migrira prema bolje razvijenim ekonomijma Evrope. To je jedan od glavnih razloga ekonomske stagnacije istočnog dela kontinenta.

Grafikon 2 (Izvor: United Nations Population Division Database, dostupno na

https://esa.un.org/unpd/wpp/Download/Standard/Population/)

Neki političari posmatraju migracije iz Afrike i Azije kao jedno od rešenja za evropske demografske probleme. Iako ovaj pristup deluje povoljno (pa čak i lukrativno) za razvijene evropske zemlje kao što su Nemačka i Švedska (budući da imaju stabilne stope imigracije), takva politika je neodrživa na duži rok jer je jednostavno nedovoljna.

Deficit u broju rađanja i nizak fertilitet jesu klučni elementi demografskog nestajanja, dok migracije mogu samo ubrzati negativne socio-ekonomske trendove zemalja (istočne) Evrope.

 

Preokretanje demografskog pada

Pogubni demografski trendovi u Evropi izledaju gotovo nemogući za promenu, pogotovo imajući u vidu  užasno niske stope fertiliteta u poslednjih pet decenija. Ipak, neke zemlje ostaju odlučne da ublaže posledice rasta stare populacije u sopstvenom stanovništvu. Najznačajnije jesu reforme u oblasti socijalne politike, jer upravo one treba da poboljšaju odnos imeđu posla i privatnog života, kao i da stvore bolje uslove za širenje porodice kod mladih. Takve mere uključuju ravnopravno korišćenje odsustva za brigu o detetu, fleksibilno radno vreme, i finansijke stimulacije prilikom zapošlavanja najstarijih sugrađana.

Na primer u Norveškoj, majke imaju mogućnost korišćenja 12-mesečnog odsustva, prilikom čega primaju 80% prethodne zarade (ili 100% u slučaju odsustva od 10 meseci). Danska takođe pruža mogućnost 12-mesečne nadoknade u slučaju gubitka radnog mesta. Oba primera pokazuju kako pozitivan uticaj u sferi socijalne i radne sredine može imati efekat na demografske trendove: Skandinavske zemlje izgledaju najmanje pogođene populacionim tendencijama, štaviše, još uvek uspevaju da se suprostave negativnim demografskim promenama.

Sa druge strane, istočne i centrale evropske države (uključujući i Balkan), imaju velikih poteškoća da poboljšaju svoju socijalnu politiku. Paradoksalno, mnogi nacionalistički lideri evropskih zemalja se vrlo glasno zalažu za potpunu zabranu van-evropske imigracije, dok im sopstveno stanovništvo odlazi u druge, ekonomski mnogo razvijenije delove Evrope. Očigledno je da reforme nacionalne socijalne poltike nisu dovoljne u ovoj borbi, što samo znači da slabije razvijene evropske države moraju zajedno sa ostalim ekonomijama pronaći jedinstven odgovor koji bi bio poboljšao demografsku sliku evropskog kontinenta.

Nazad na mladi eksperti pišu