Nikola Jovanović

 

Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) pokreće od 16. juna na svojoj internet stranici „VIP BLOG o održivom razvoju jugoistočne Evrope“, rubriku o novim razvojnim šansama Srbije i regiona, koje se pružaju u okviru koncepta održivog razvoja.

 

Periodično ćemo objavljivati kolumne uvaženih stručnjaka, uglednih intelektualaca i članova akademske zajednice, koji će u okviru nove rubrike na našoj internet stranici imati priliku da predstave svoje ideje, ukrste mišljenja i doprinesu stvaranju novog razvojnog diskursa za ovaj deo sveta.

 

Šta je održivi razvoj?

 

Termin održivi razvoj označava savremenu razvojnu paradigmu, koja podrazumeva podsticanje ekonomskog rasta, uz istovremeno vođenje računa o zaštiti životne sredine, očuvanju prirodnih resursa i unapređenju socijalne jednakosti. Otuda ovaj složeni pojam, koji predstavlja holističko shvatanje i pogled na dobrobit društva, nalaže konvergenciju tri komponente: ekonomske, ekološke i socijalne. Definicijom iz izveštaja Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj iz 1987. godine pod nazivom „Naša zajednička budućnost“, najbolje je izražena suština pojma održivog razvoja: „razvoj kojim se podmiruju sadašnje potrebe, bez ugrožavanja šansi budućih generacija da sutra podmiruju svoje potrebe“.

 

Na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju 1992. godine u Rio de Žaneiru, položeni su temelji ovog koncepta, a dvadeset godina kasnije, na samitu u istom gradu simbolično nazvanom „Rio+20“, održivi razvoj je stavljen u srce nove razvojne strategije Ujedinjenih nacija, koja treba da stupi na snagu 2015. godine i zameni tzv. „milenijumske razvojne ciljeve“. Tokom 67. zasedanja Generalne skupštine UN, kojim je predsedavala Srbija, pokrenuta je izrada ove strategije.

 

Pogrešno je održivi razvoj posmatrati isključivo kao pitanje očuvanja životne sredine i borbe protiv negativnih efekata klimatskih promena, budući da on predstavlja mnogo širi koncept i ne može se razdvojiti od tematike razvoja. Isto tako, održivi razvoj se ne može svesti samo na prosto pitanje  ekonomskog rasta, budući da nam kategorija bruto domaćeg proizvoda ne govori ništa o njegovoj raspodeli, kao ni o stvarnom kvalitetu života. U većini zemalja u razvoju, ili u tranziciji, često se nailazi na "zabludu da će brži privredni rast sam po sebi, takoreći "automatski", ostvarivati ključne razvojne ciljeve" (Jurij Bajec), kao što su suzbijanje siromaštva, unapređivanje infrastrukture i javnih usluga, eliminisanje zagađenja životne sredine, ili smanjenje socijalne nejednakosti.

 

Neki od imperativa održivog razvoja su: postepeno napuštanje fosilnih goriva i prelazak na održive izvore energije; unapređenje energetske efikasnosti; podizanje kvaliteta javne uprave i stvaranje javnih dobara; stimulisanje socijalnog preduzetništva i tehnoloških inovacija; ulaganje u nauku i obrazovanje; donošenje mera kojima se ojačava društvena kohezija i socijalna jednakost i drugo.

 

Zašto je održivi razvoj bitan za Srbiju i Balkan?

 

Za sve države Balkana, od Slovenije do Turske, popularizovanje koncepta održivog razvoja i njegovo prihvatanje od strane međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i privrednih subjekata, predstavlja priliku za tehnološki, ekonomski i upravljački napredak. Ove države se odlikuju, manje ili više, nedostatkom fosilnih izvora energije, ali i energetskom neefikasnošću, nedovoljno efektivnom državnom upravom, neravnomernim ekonomskim rastom i značajnim socijalnim razlikama. Napuštanje modela razvoja koji se odlikuje intenzivnim korišćenjem resursa, neracionalnom alokacijom resursa, slabom tehnološkom osnovom, kao i nedovoljnim valorizovanjem ljudskog kapitala, ne predstavlja dakle samo priliku, već i nužnost. Nova globalna razvojna paradigma, koja se usvaja na nivou Ujedinjenih nacija i koja će biti podržana od strane međunarodnih organizacija i finansijskih institucija, omogućava našoj zemlji i regionu da lakše naprave dugo priželjkivani razvojni iskorak.

 

Nikola Jovanović, programski direktor CIRSD-a

Nazad na JIE Pogledi