- Home
- JIE pogledi
- Transformacijom energije do održive planete
Autor:Nebojša Nakićenović
Zamenik generalnog direktora i zamenik izvršnog direktora Međunarodnog instituta za primenjenu analizu sistema (IIASA). Profesor emeritus Ekonomike energetike na Bečkom univerzitetu za tehnologiju.
Najveći izazov koji se postavlja pred čovečanstvo je na koji način ostvariti ekonomski i društveni razvoj uz istovremeno očuvanje sigurnog operativnog prostora, a sve u cilju stvaranja stabilne planete. Za ostvarivanje navedenog, neophodno je brzo i adekvatno koristiti tehnologiju i sisteme dekarbonizacije na svim nivoima u cilju poboljšanja energetske efikasnosti i smanjenja emisije štetnih gasova. To će zahtevati značajna ulaganja, istraživanja i razvoj.
Emisije gasova staklene bašte i drugih zagađivača, poput crnog ugljenika, raste, uglavnom kao rezultat proizvodnje i korišćenja energije na bazi fosilnih goriva, uprkos naporima mnogih zemalja da ih obuzda. Da bi se ostvarila stabilizacija klime na 2°C iznad nivoa iz preindustrijskog perioda, emisija gasova staklene bašte na globalnom nivou treba da bude prepolovljena do sredine veka, a svedena na nulu do kraja veka.
Istovremeno, potražnja za energijom je sve veća. Bez velikih transformacionih promena u načinu na koji crpimo i koristimo energiju, energetske potrebe će verovatno biti veće za 50 odsto 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 2010. godine. Transformacija energije je ključ za rešavanje gorućih ekoloških izazova antropogenih klimatskih promena i mnogih drugih globalnih problema razvoja. Transformacija energije je zapravo potreba da se uradi što više uz upotrebu što manje resursa. Tu se ne radi samo o „kilovatima“. Tu se takođe radi o „megavatima“.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija će u septembru 2015. godine usvojiti Ciljeve održivog razvoja (SDGs). Hitna potreba za transformacijom energije je jasno obrazložena u 7. cilju održivog razvoja koji se odnosi na energetiku, što je od velikog značaja za svet u kojem skoro 3 milijarde ljudi nema pristup čistim savremenim energetskim uslugama. Na primer, uobičajeno kuvanje na šporetima na čvrsta goriva dovodi do zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru, što je kao posledicu imalo oko 4 miliona preranih smrtnih slučajeva svake godine, uglavnom kod žena i dece. Transformacija energije će biti katalizator za ostvarivanje drugih ciljeva održivog razvoja, na primer, 13. cilja održivog razvoja koji se odnosi na klimatske promene. Ili možda ciljeva o zdravlju, ekonomskom rastu, ravnopravnosti polova, smanjenju nejednakosti i održivoj potrošnji.
Transformacija energije, kao što je definisano u 7. cilju održivog razvoja koji se odnosi na energetiku, treba da ostvari tri glavna cilja do 2030. godine: i) univerzalni pristup održivoj energiji za sve; II) udvostručavanje stope poboljšanja energetske efikasnosti; i iii) udvostručavanje udela obnovljivih izvora energije u finalnoj energiji. Cilj i) se može ostvariti kroz održiva ulaganja u vrednosti od oko 40-60 milijardi američkih dolara godišnje, uz dodatne mere i politike u cilju povećanja energetske produktivnosti. Ciljevi ii) i iii) uključuju dekarbonizaciju energetskog sistema i drastično smanjenje emisije gasova staklene bašte, što bi zahtevalo dupliranje aktuelnih svetskih investicija u energetiku na nekih 1,3 milijardi američkih dolara godišnje.
Sam 7. cilj održivog razvoja je ukorenjen u inicijativi Održiva energija za sve (SE4ALL) Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. To je, zauzvrat, bilo zasnovano na naučnim dokazima koje je obezbedila Global Energy Assessment (GEA; www.GlobalEnergyAssessment.org ) - petogodišnja inicijativa kojom rukovodi i koordinira Međunarodni institut za primenjenu analizu sistema (IIASA: www.iiasa.ac.at). Objavljenu 2013. godine, globalnu energetsku procenu - Global Energy Assessment je istraživalo i pisalo 500 vodećih svetskih stručnjaka za energetiku i do danas je najuticajnija studija energije ikada rađena. Global Energy Assessment obezbeđuje regionalnu perspektivu, kako na specifičnosti energetske transformacije, tako i na obavezan politički okvir. Već dugi niz godina, glavni fokus Međunarodnog instituta za primenjenu analizu sistema u pogledu energetskih i klimatskih saznanja je da razume koje su mere potrebne da bi se svetski energetski sistem transformisao i da se u skladu sa tim daju odgovarajuće preporuke kreatorima politike.
Region Balkana se, zajedno sa celom jugoistočnom Evropom i drugim privredama u tranziciji, suočava sa energetskim izazovima koji otežavaju energetsku transformaciju i samim tim održivi razvoj. Jeftin ugalj predstavlja dominantan način snabdevanja energijom, što dovodi do teških nivoa emisije i nepovoljnih tržišnih uslova za dekarbonizaciju. Regionalni potencijal za obnovljive izvore energije ostaje rasterećen izuzev u pogledu hidroenergije i biomase koje se uglavnom koriste za grejanje domaćinstava. Poboljšanja u energetskoj efikasnosti, obično najvećem „izvoru“ energije, takođe zaostaju.
Zemlje širom sveta se suočavaju sa sličnim izazovima prilikom transformacije svojih energetskih sistema, a u cilju da obezbede povoljne, moderne, održive energetske usluge svim svojim građanima. „Energetski jaz“ između onih sa, i bez pristupa čistoj energiji, raste. Ako želimo da poboljšamo zdravlje ljudi, povećamo ekonomski razvoj i ostvarimo održivost životne sredine, zatvaranje energetskog jaza i izlazak iz kruga sistemskog siromaštva i zagađenja je ljudski i ekološki imperativ.
Tako u 2015. godini postoji jedinstvena prilika da države sveta dogovore sveobuhvatnu i univerzalnu globalnu agendu za održivi razvoj, čime će na najvišem nivou usvojiti energetsku transformaciju koja je već́ u toku.
Postojaće različiti pravci transformacije na različitim nivoima (sektori, države, zajednica). Pravci transformacije će se preplitati i međusobno delovati. Bavljenje energetskim izazovima će takođe imati posledice po ostvarivanje ciljeva održivog razvoja koji se tiču energije, kao što su klimatske promene. Ove interakcije će proizvoditi uzgredne koristi, ali one će takođe zahtevati kompromise. Nedavne integrisane procene Instituta su otkrile da se istovremenim bavljenjem pitanjima pristupa energiji, zagađenja vazduha i ublažavanja klimatskih promena, troškovi za ostvarivanje svakog ponaosob mogu gotovo prepoloviti.
Racionalizacija globalne analize će takođe biti od ključnog značaja za istraživanje pravaca na regionalnom nivou: Kako izgledaju pravci održivog razvoja za jugoistočnu Evropu ili Balkan? Kakvi se kompromisi mogu očekivati i koji od njih su prihvatljivi? I naravno, kakva politička akcija može i treba da se preduzme na regionalnom ili čak nacionalnom nivou u cilju ostvarivanja ciljeva održivog razvoja? Stručno naučno mišljenje o ovim interakcijama će biti potrebno kako bi se pružile informacije neophodne za donošenje odluka u pogledu politika i investicija.
Veliki krug stručnjaka i zainteresovanih strana bi trebalo da, u narednim mesecima i godinama, detaljno istraži naučno potkrepljene procene, poput Global Energy Assessment o energetici i Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), o implikacijama neophodnih transformativnih pravaca održivog razvoja i mogućeg „stepena slobode“ u ispunjavanju ciljeva.
Integrisan rad na procenama koje sprovodi Međunarodni institut za primenjenu analizu sistema i njegovi globalni partneri može da obezbedi suštinski uvid i inovativna rešenja u vreme kada svet nastoji da postigne novi dogovor o ciljevima održivog razvoja i klimatskim promenama u Parizu krajem 2015. godine.
Nebojša Nakićenović,
Zamenik generalnog direktora i zamenik izvršnog direktora Međunarodnog instituta za primenjenu analizu sistema (IIASA). Profesor emeritus Ekonomike energetike na Bečkom univerzitetu za tehnologiju.
