Za dvadeset prvi vek se kaže da je vek znanja. Da bi pojedinac, i društvo u celini, mogli da budu deo globalnog sveta važno je obrazovanje unaprediti, učiniti ga kontinuiranim, a njegove promene bržim. Stoga je obrazovanje važna karika u održivom razvoju.

Vreme u kojem živimo daje nam privid lakoće sticanja znanja i dobijanja informcija. Utisak je da svako jednostavno može da sazna bilo šta i pronađe bilo koju činjenicu. Međutim upravo je obrnuto.

Mnoštvo svakakvih podataka koji nas preplavljuju sa svih strana, kao i mogućnost da bilo ko može da bude i autor informacije, iako podstiče transparentnost i demokratičnost kao pozitivne vrednosti, sa druge strane otežava dobijanje istine.
Kritičko razmišljanje je stoga važan cilj modernog obrazovanja.

Savremeni čovek mora biti sposoban da prepozna novu mogućnost, promenu koja sledi, pretnju koja se krije, kako bi sebe pripremio, prilagodio, unapredio i osposobio za novu situaciju. Samo tako pojedinac može opstati, ali samo tako i jedno društvo može uspešno da se razvija i prilagođava promenama.

Stoga obrazovanje, ako ga posmatramo kao resurs za održivi razvoj, mora više biti usmereno ka veštinama učenja, snalaženja u novim situacijama, nego ka samim činjenicama.

Moramo naučiti da učimo.

Moramo prihaviti činenjicu da je obrazovanje celoživotni proces.

Održivi razvoj, naročito malih zemalja, podrazumeva korišćenje interneta kao resursa za podizanje konkurentnosti na globalnom tržištu. Da bi ovo bilo moguće obrazovni sistem mora biti prilagodljiviji na dešavanja na globalnom ili regionalnom nivou.

Iza nas je vreme u kojem je nastavnik taj koji drži monopol na znanje i činjenice. Mnoge oblasti društva se toliko brzo menjaju, da se sada može desiti da učenici bolje poznaju neke fenomene ili veštine nego njihovi nastavnici.

Sistem školovanja, nastavni programi, ekspertize nastavnika moraju biti tako osmišljeni da su pre svega fleksibilni za usvajanje novih činjenica, da su spremni za krupne izmene u kratkom roku i da prate i osluškuju potrebe samih učenika.

Ukoliko nam je potrebna jedna decenija da bi mobilni telefoni bili uopšte pomenuti u udžbenicima, ili internet predstavljen bilo kako drugačije osim kao eksperimentalni projekat, onda nikako ne možemo očekivati da će konzumenti obrazovnog sistema imati ikakve koristi od formalnog obrazovanja.

Sa druge strane važno je pomeriti fokus obrazovanja sa činjenica na metode, fenomene, procese... Na taj način budući građani će moći da se prilagode svakoj novoj situaciji, promeni na tržištu radnih mesta i zanimanja, biti i sami inovatori i preduzetnici.

Klimatske promene, moderna ekonomija, najzanimljivija istraživanja svemira, samo su neke teme koje se dešavaju u našim životima, sad i ovde, o kojima pišu mediji svakodnevno, ali ih nemamo u nastavi, u udžbenicima, na časovima...

Da bismo imali društvo koje zna ka čemu treba težiti i kako se razvijati, moramo imati obrazovanje sposobno da motiviše pojedinca da sa sopstvenim obrazovanjem nastavi i nakon formalnog školovanja. Takođe sam sistem mora imati osmišljene oblike kontinuiranog obrazovanja kako bi podstakao svakoga da ostane u toku sa najnovijim trendovima, ili da nauči neku novu veštinu. Sistem mora podsticati građane da rade na sebi.

I UNESCO, kao telo UN, je prepeoznao značaj obrazovanja za održivi razvoj, pa o obrazovanju i govori u tom kontekstu.
„Obrazovanje za održivi razvoj omogućava da svako ljudsko biće može da stekne znanja, veštinu, usvoji stavove i vrednosti koje su neophodne da oblikuje svoju održivu budućnost.“ kaže se u dokumentima UNESCO-a.

Vrlo je važno takođe razumeti da obrazovanje mora da nam pruži i adekvatna znanja kako bismo razumeli koncept održivog razvoja, a kako bismo mogli da izvučemo maksimum iz vremena u kojem živimo, a ostavimo dovoljno za one koji dolaze iza nas.

Bez razumevanja osnovnih postulata održivog razvoja, ali i ograničenosti resursa koji su nam na raspolaganju, ne možemo doprineti tom razvoju.

UNESCO stoga poziva na uključivanje u nastavi i učenje ključnih tema održivog razvoja, kao što su: klimatske promjene, rizici od katastrofa, zaštita biodiverziteta, siromaštvo, održiva potrošnja...

Potrebno je ove teme uvrstiti u programe rane faze školovanja, i kasnije kontinualno obrađivati na sve višem nivou. U visokom obrazovanju potrebno je kreirati interdisciplinarne studijske programe koji će se baviti održivim razvojem. Samo tako se može izgraditi jasna javna svest o potrebi za aspektom održivosti kada se govori o razvoju društva.

Obrazovanje za održivi razvoj takođe podrazumeva nastavu sa mnogo više uključivanja učenika i učenje koje motiviše i podstiče učenika da promene svoje ponašanje i preduzme akcije za održivi razvoj.

Nikola Božić,
Direktor
Fond „Petnica“ za razvoj naučnog obrazovanja

Nazad na JIE Pogledi