Baza podataka prirodnih katastrofa pokazuje da se broj ekstremnih vremenskih događaja poput oluja praćenih jakim vetrom i poplava utrostručio od 1980. godine, čime se pre svrstavaju u direktne posledice globalnog zagrevanja nego klasične vremenske pojave. Ceo arktičko-sibirski kontinent je pokriven trajno smrznutim tlom i sadrži sve naslage ugljenika iz perioda pre Ledenog doba, koji kao posledica otapanja trajno smrznutnog tla odlazi u vodu, a zatim se vraća u obliku metana (22 puta jači od CO2 u zadržavanju sunčeve toplote). U cilju zaustavljanja globalnih klimatskih promena i njihovih sve očiglednijih posledica, hitno je potrebno dalje razvijati nezavisne, vitalne i elastične energetske sisteme - one u kojima će raspodela proizvodnje zasnovana na obnovljivim izvorima energije (OIE) igrati važnu ulogu. Potrebno je zaustaviti aktuelne nepovratne procese uništavanja i postići mnogo intenzivniji rast energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije, naročito u građevinskom sektoru. Energetska efikasnost zgrada je posebno važna zbog njenog velikog udela u ukupnoj upotrebi energije i potencijala da podstakne velike uštede. Energetski uticaj gradnje se mora uzeti u obzir prilikom analize njihovog životnog ciklusa. Dok komfor stanara ne sme biti zanemaren, procena više činilaca komfora ostaje ključni uslov za kvalitet unutrašnjeg prostora.

Simulacija karakteristika zgrada (SKZ) – koja se sprovodi u okviru projektovanja, redizajniranja, rekonstruisanja ili renoviranja zgrade - treba da obuhvati sve svoje relevantne oblasti, uključujući ukupne karakteristike unutrašnjeg prostora zgrade i procenu uticaja životnog ciklusa, koje karakterišu ekološki uticaj energetske potrošnje zgrade, građevinski materijali i procesi koji se odvijaju u toku životnog ciklusa (poput faze izgradnje, korišćenja, održavanja i dekonstrukcije). SKZ je moćan metod za predviđanje termodinamike zgrade, energetske efikasnosti i integrisane optimizacije obnovljivih izvora energije, kao i za omogućavanje upotrebe ekoloških tehnologija u zgradama i usklađivanje održivosti.

Širom sveta se odvija izuzetno intenzivna migracija, naročito u zemljama u razvoju. U ruralnim oblastima, ljudi napuštaju svoje sela i domove i sele se u gusto naseljene urbane centre, što za posledicu ima niz društvenih, političkih i ekonomskih problema. Da bi se smanjila migracija u gradove i postigao održivi društveno-ekonomski razvoj, potrebno je uskladiti ruralni i urbani razvoj, smanjivanjem razlika u uslovima života – što podrazumeva svima veću dostupnost snabdevanja energijom, smanjenje i suzbijanje zagađenosti, kao i emisije CO2 i drugih gasova staklene bašte. Temeljno i ravnomerno renoviranje postojećih objekata u ruralnim i urbanim sredinama - uz renoviranje i rekonstrukciju na nivou generalnih planova i urbanističkog planiranja - je potrebno u cilju postizanja nulta energetskih i plus-energetskih zgrada, kao i zgrada sa nula emisije CO2 (ZCO2E).

Nizom projekata širom sveta (Hein de Haas, 2010, Vesthoek H.J., M. van den Berg i J.A. Bakkes. 2007, itd) dokazuje se da je moguće dostići status objekata na nivou nulta energetskih zgrada i zgrada sa nula emisije CO2 u ruralnim sredinama, čak i više kada se govori o dostizanju statusa plus-energetskih zgrada (E+). Ipak, čini se da je u mnogim slučajevima ovo nemoguće dostići u gusto naseljenim urbanim centrima. Ovo služi kao veoma važan argument u pojašnjenju razloga zbog kojih je usklađivanje između ruralnih i urbanih sredina i dalje od ključnog značaja za našu civilizaciju i održivu budućnost planete zemlje. Primena obnovljivih izvora energije i veliki radovi na renoviranju postojećih objekata uz integrisane obnovljive izvore energije, poput projektovanja novih E+ nivoa zgrada, jeste možda baš pravi pristup usklađenom i integrisanom razvoju ruralnih i urbanih područja. Međutim, postoje mnoge nepoznanice u okviru odgovarajućeg reda složenih podsistema i povezanih hijerarhijskih struktura na lokalnom nivou. Dakle, odgovarajući metod za planiranje načina na koji je potrebno pristupiti održivom lokalnom razvoju tek treba da se izradi. Među ključnim pitanjima u definisanju takve metodologije su teme i procedure koje se odnose na usklađivanje hijerarhije težnji lokalnih, podregionalnih i regionalnih ciljeva. Primera radi, priprema političkog dokumenta koji je prikazao podudarnost prioriteta EU i nacionalnih prioriteta, kao i ciljeva pilot projekta lokalnog razvoja (LDPP), doveo je do stvaranja smernica za promociju baštine i održivog razvoja srpskih opština Despotovac i Žagubica. Pored toga, pomogao je da se uspostavi metodologija za dugoročni održivi razvoj lokalnih zajednica i mudrog upravljanja njihovim potencijalima, posebno u smislu korišćenja njihovih potencijala obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne energije i sposobnost da nastave sa razvojem specifičnih održivih građevinskih komponenti i dizajna stambenog prostora.

Prof. Marija S. Todorović
Southeast University, Nandžing, Kina

 

Nazad na JIE Pogledi