English | Srpski

Amerika dočekala pandemiju nespremna, neizvesno ko će biti predsednik SAD

Najmoćnije vojne sile sveta, SAD i Rusiju, koje izdvajaju ogromna sredstva za odbranu, kriza izazvana pandemijom korone je teže pogodila nego mnoge manje države, jer koncept odbrane velikih sila nije predvideo napad nevidljivog virusa, rečeno je u diskusiji „Korona dijalozi“, koju je organizovao Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) Vuka Jeremića.

Izvršni direktor Trilateralne komisije, republikanac Ričard Fontejn (Richard Fontaine), rekao je da je novac koji Amerika odvaja za odbranu, oko 720 milijardi dolara godišnje, namenjen odbrani od oružanih pretnji nacionalnoj bezbednosti, ali ne i zdravstvenim izazovima ili globalnom zagrevanju.


Generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne odnose Andrej Kortunov rekao je da u mnogim državama dominira stari odnos prema nacionalnoj bezbednosti i da budžetski prioriteti odslikavaju poglede iz prošlog vremena.

„Kada ne znaju šta da rade, onda rade ono što znaju – troše novac na način koji su to ranije činili. Nadam se da će pandemija korona virusa nekako naterati šefove država da ponovo razmotre prioritete“, rekao je Kortunov.

Fontejn je naveo da je Amerika došla u sadašnje stanje jer federalna vlada i vlade saveznih država očigledno nisu bile spremne za pandemiju koja će brzo pogoditi veliki broj ljudi bez imuniteta, kao i zato što prvi testovi kojima je raspolagao Centar za kontrolu bolesti nisu bili pouzdani, a nisu mnogo pomogle ni različite reakcije lokalnih vlasti i neusklađeni propisi u federalnim državama i na centralnom nivou.

 

Direktor Trilateralne komisije je podsetio da će izbori u Americi biti održani u novembru i da je moguće zamisliti da će predsednik SAD Donald Tramp na jesen reći „pobedio sam koronu, pobedio sam nastojanja da budem opozvan, dobio sam svaku bitku koju su pokrenuli protiv mene, ekonomija dobro stoji i dajte mi još četiri godine vlasti, ne rizikujte sa Bajdenom“.

„Moguće je, međutim, zamisliti i situaciju u kojoj u septembru epidemija i dalje traje, vlada pokušava da nađe odgovor, smenjuju se mere otvaranja i zatvaranja, pa da se zbog toga većina birača odluči za Bajdena, ako ni zbog čega drugog, onda zato što je protiv Trampa. Sve zavisi kakva će situacija biti na jesen, a to je sada nemoguće predvideti“, rekao je Fontejn.

Jeremić je ocenio da je u svetu nastupila „gepolitička recesija“ i da se međunarodni akteri povlače sa globalne scene, te da bi i multilateralizam mogao da bude žrtva pandemije, jer se pokazalo da grupa G20 nije došla ni do kakvog zaključka u aktuelnoj krizi, a ni grupa G7 ne stoji mnogo bolje.

Predsednik CIRSD-a je naveo da kao velemajstora taktike predsednika Rusije Vladimira Putina cene i oni koji ne podržavaju njegovu politiku, ali se čini da je nedavno ishitreno povukao neke poteze kada je prvo najavio promenu ustava, a onda odložio referendum o tom pitanju.

Kortunov je ocenio da je strmoglavi pad cena nafte verovatno ozbiljniji problem za Rusiju i od same pandemije.

„Ranije je u Rusiji postojao ’krimski konsenzus’, koji je podrazumevao da vlast ne može da obezbedi veliki ekonomski rast, ali to nadoknađuje energičnom spoljnom politikom, pa je osećaj velike sile bio kompenzacija za ekonomsku stagnaciju. Rusi su sada, međutim, više zabrinuti za svakodnevni život, pa bi se moglo reći da je pandemija poslednji ekser zakucan u kovčeg ’krimskog konsenzusa’“, rekao je Kortunov.

Kortunov je naveo da se ne zna da li „krimski konsenzus“ može zameniti „korona konsenzus“, što bi se moglo dogoditi ako bi Putin pokazao veliku efikasnost u borbi protiv pandemije, ali da popularnost predsednika Rusije za sada, međutim, ide nizbrdo.

„Kriza, sa druge stranke, donekle potvrđuje narativ ruske vlasti, koja sada može da kaže građanima ’rekli smo vam da su države jedini važni igrači u međunarodnim odnosima, da je državni suverenitet najvažniji, da su principi solidarnosti licemerni i pogledajte šta se sada događa’“, rekao je Kortunov.

Na pitanje gledalaca da li Jeremićevi sagovornici veruju Turskoj i njenom lideru Redžepu Tajipu Erdoganu, Fontejn je citirao reči bivšeg predsednika SAD Ronalda Regana „veruj, ali potvrdi“.

„Amerika ima saveznike u koje ima manje-više bezrezervno poverenje, kao što su Australija i Velika Britanija, zatim saveznike kojima uglavnom veruje, a ima i saveznike poput Turske sa kojih nikada ne bi trebalo skretati pogled. Nema poverenja bez potvrde, tako je danas u svetu“, rekao je Fontejn.
 

Kortunov je odgovorio da među Turcima ima mnogo prijatelja, ali da od predsednika Turske Erdogana ne bi kupio ni polovan automobil.

Nazad na CIRSD vesti