U ambasadi Francuske u Beogradu juče je održana Globalna debata o klimatskim promenama i energetici, koju je organizovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), u partnerstvu sa Francuskom ambasadom u Srbiji.
Na ovom skupu je ponovljeno da je 2015. ključna godina za postizanje dogovora o globalnoj agendi održivog razvoja i borbi protiv klimatskih promena, a da svoj doprinos ovim međunarodnim procesima treba aktivnije da pruži i Srbija. U debati su učestvovali predsednik CIRSD-a Vuk Jeremić, ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro, profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević, profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković, kao i potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Ana Brnabić, dok je diskusiju moderirao programski direktor CIRSD-a Nikola Jovanović.
Predsednik CIRSD-a Vuk Jeremić naglasio je u uvodnom izlaganju da treba iskoristiti trenutnu pozitivnu konstelaciju u međunarodnim odnosima i učiniti maksimalan napor da se postigne globalni sporazum o održivom razvoju i klimatskim do kraja ove godine.
"Ovo je poslednja politička prilika da naša generacija postigne dogovor o klimi i održivom razvoju, u cilju očuvanja planete i kvalitetnog načina života", istovremeno je upozorio Jeremić i podvukao da je za postizanje napretka u ovom procesu ključna simbioza političkih aktera, naučne zajednice i civilnog društva.
Jeremić je podsetio da je Srbija poljoprivredna zemlja sa slabom infrastrukturom, u kojoj bi još jedna prirodna nepogoda izazvana klimatskim promenama, poput prošlogodišnjih majskih poplava, mogla da poništi budućnost mnogih generacija. "Srbija ima šansu da aktivno učestvuje u pregovorima o klimatskim promenama", rekao je Jeremić i dodao da sada postoji odlična prilika i svest o potrebi saradnje država zapadnog Balkana u oblasti vodoprivrede, energetike i zaštite životne sredine. jeremić je ocenio da će privatni sektor lakše prepoznati prostor za akciju ukoliko postoji kompatibilnost između razvojnih strategija država regiona, ali i da nacionalne vlade u našem delu sveta treba da igraju energičniju ulogu.
Kao specijalni gost na debati, učesnicima se obratio ambasador Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport, koji je istakao da Evropa pridaje veliki značaj borbi protiv klimatskih promena i da je donela niz mera za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. On je naglasio da Srbija ima priliku da preuzme vođstvo u regionu i da se očekuje da ove nedelje predstavi svoje planove na zajedničkoj konferenciji ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Evropske komisije. "Odluka Srbije o smanjenju emisija štetnih gasova i blagovremeno usvajanje zakonodavstva EU u oblasti klime i energetike će nesumnjivo imati pozitivne efekte i odjeke", rekao je Devenport. To će, prema njegovim rečima, doprineti budućim investicijama u sektoru energetike, unaprediti sigurnost snabdevanja energijom, i dovesti do prelaska na privredu koju karakteriše niska potrošnja uglja i visoka energetska efikasnost.
Francuska ambasadorka Kristin Moro je istakla da bez učešća, građana odnosno javnosti ne može da se postigne uspeh u zajedničkoj borbi protiv klimatskih promena. "Neophodan je doprinos svakog građanina da bi vlade shvatile značaj borbe protiv klimatskih promena", rekla je ona. Francuska, koja je domaćin završnog samita ovog pregovaračkog ciklusa, uključila se u tu borbu jer, kako je Moro navela, ta "borba predstavlja deo univerzane misije Francuske, kao i borbe za poštovanje ljudskih prava u širem smislu". Ova debata je upravo imala za cilj uključivanje širih slojeva društva u debate o klimatskim promenama i merama koje treba preduzeti.
Profesor Fizičkog fakulteta Beogradskog univeziteta Vladimir Đurđević objasnio je da je glavni razlog globalnog zagrevanja povećana koncentracija ugljendioksida na planeti, pre svega zbog prekomerne upotrebe fosilnih goriva. “Nauka je već decenijama svesna problema, ali je nedostajala veza između naučne zajednice i donosioca odluka", istakao je on. Profesor Đurđević je upozorio da, ako čovečanstvo nastavi ovim tempom da koristi fosilna goriva, štete po planetu će biti nesagledive i nepovratne.
Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta istakao je da je energetika najodgovornija za stanje u kojem je planeta danas, a da je odgovornost naše generacije presudna. Najvažniji deo odgovora na klimatske promene je, po njegovim rečima, prelazak na obnovljive izvore energije kao što su sunce, vetar, voda, sa jedne strane, i energetska efikasnost koja, kako je ocenio, u Srbiji nije ni približno na zadovoljavajućem nivou. Srbija dve trećine električne energije proizvodi u termoelektranama, a jednu trećinu u hidroelektranama, upozorio je Rajaković.
Podpredsednica UO NALED-a Ana Brnabić ukazala je na dijametralno suprotne trendove u EU i Srbiji: dok EU ide ka energetskoj sigurnosti i diverzifikaciji, Srbija i region čine sve da se održi status kvo, smatra ona. U Evropi je za poslednje dve decenije primetan trend većeg korišćenja obnovljivih izvora energije, a u Srbiji se u poslednjih 30 godina način proizvodnje energije nije nimalo promenio, zaključila je ona.
Debati o klimatskim promenama prisustvovao je rekordan broj gostiju, stručnjaka, predstavnika univerziteta, kao i brojni mediji.
Foto-galerija je dostupna ovde.
