Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) organizovao je danas u beogradskom hotelu Metropol diskusiju „Amerika, Rusija i Bliski istok“, na kojoj su učestvovali predsednik CIRSD-a Vuk Jeremić, bivši ambasador SAD u Srbiji i Pakistanu Kameron Manter i direktor Instituta za Bliski istok pri Ruskoj akademiji nauka Vitalij Naumkin.
Jeremić je u uvodnom izlaganju rekao da je teroristički napad 11. septembra 2001. godine razvejao iluzije o kraju istorije. „U poslednjih 15 godina na Bliskom istoku smo videli strane intervencije, ustanke naroda, urušavanje Sirije, videli smo tragediju u Libiji, transformaciju Turske, istorijski nuklearni sporazum sa Iranom i rast ekstremizma. Sada se pred našim očima menja regionalni poredak ustanovljen pre 100 godina Sajks-Pikotovim sporazumom“, naveo je Jeremić.
On je dodao da je na Bliskom istoku u toku i rivalstvo SAD i Rusije. „Ciljevi Amerike na Bliskom istoku su poraz terorizma, smanjivanje uticaja Irana i niži nivo američkog angažmana u regionu. Ne misle svi da su ti ciljevi međusobno saglasni“, naveo je Jeremić. Istovremeno, svedoci smo povratka Rusije na Bliski istok, najvećeg od raspada Sovjetskog Saveza. „Nisu svi srećni zbog toga, ali to je činjenica“, istakao je Jeremić.
Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, koji je vodio diskusiju pitao je Mantera „zašto ste, pobogu, u Iraku uradili to što ste uradili i šta je pošlo naopako“. Manter je odgovorio da je Amerika, kada je ušla u Irak, sebe najsnažnije doživljavala kao jedinu supersilu unipolarnog sveta. „Neokonzervativci su tada verovali da mogu da restrukturišu Bliski istok, odnosno da pregrupišu figure na šahovskoj tabli u tom regionu, te da oslobode demokratske snage, poput događaja u istočnoj Evropi krajem 1980-tih godina. Sada to izgleda naivno, ali oni su verovali u to. U Stejt departmentu je bilo ljudi koji su sumnjali u taj poduhvat, ali je političko rukovodstvo bilo uvereno da je to moguće. Mislili su da će Amerikance dočekati sa cvećem kao oslobodioce“, rekao je Manter. On je naveo da jedna teorija zavere kaže da su Amerikanci ušli u Irak zbog nafte, ali da su posle pada Sadama Huseina u Iraku rapisani tenderi za poslove s naftom i da nijedan nije dobila američka firma. „Po drugoj teoriji zavere, cilj je bio slabljenje uticaja Irana, ali je on povećan. Verovali su da ispod površine u Iraku postoji demokratija koja će isplivati. Platili smo, međutim, skupu lekciju“, rekao je Manter.
Naumkin je rekao da „ne kupuje“ Manterovo objašnjenje. Naumkin je podsetio da se Rusija protivila američkoj intervenciji u Iraku. „Čak i ako je bilo idealizma o demokratiji i ljudskim pravima, pitanje je šta raditi sa diktatorima. Slažem se da je Sadam Husein bio diktator. Sećam se jednog razgovora sa Henrijem Kisindžerom o Libiji i Muameru el Gadafiju. Kisindžer je rekao da je Gadafi kučkin sin, ali održava Libiju celovitom, a sada je ta zemlja razorena. Isto se dogodilo i u Iraku“, rekao je Naumkin. On je istakao da su Amerikanci u Iraku počinili tri greške – uništili su iračku vojsku, pa je njen deo otišao u ISIS (suniti), rasformirali su državni birokratski aparat u možda najbogatijoj državi Bliskog istoka i zabranili su BAAS partiju Sadama Huseina.
Jeremić je pitao Naumkina zašto je Rusija ušla u Siriju. „To su dve različite stvari. Mi nismo hteli da svrgnemo Bašara al Asada s vlasti, nego smo podržali, po našem mišljenju, legitimnu vlast u borbi protiv terorista. To je bila naša osnovna ideja. Nismo ušli u Siriju s kopnenom vojskom. U Siriji imamo tri zadatka – pomoć sirijskoj vojsci, dostavljanje humanitarne pomoći i uspostavljanje centra za pomirenje. U više od 2.000 mesta u Siriji potpisani su sporazumi o primirju“, rekao je Naumkin.
Manter je konstatovao da je Rusija u Siriji podržala stabilnost i upitao da li je potrebna stabilnost ili razvoj demokratije. „Ako je cilj stabilnost, onda sa ruskog stanoviša ima smisla čuvati Asada“, rekao je Manter.
Naumkin je uzvratio da Rusija ne podžava jednog čoveka u Siriji i ne smatra da bi on trebalo da bude doživotno na vlasti. „Mi podržavamo legitimnu vlast u Siriji“, rekao je Naumkin. On je istakao da je, prema američkim procenama, u Iraku posle svrgavanja Sadama Huseina ubijeno više od pola miliona ljudi. „Amerikanci nisu uspeli da uspostave stabilnost u Iraku“, rekao je Naumkin.
Sagovorni su se složili da je borba protiv „Islamske države“ tek na početku, a Naumkin je konstatovao da se ta teroristička grupacija „preorijentisala na spavače i osnivanje franšiza“, poput one na Filipinima.
Jeremić je upitao da li postoji mogućnost da se nešto slično dogodi i na Balkanu, a Naumkin je odgovorio da „ništa ne bi trebalo isključiti“, te da je zato potrebna saradnja svih u borbi protiv terorizma.
„Rat protiv ISIS nije gotov. Dobro je što je teritorija pod kontrolom ISIS-a smanjena, ali je potrebno podriti i političku platformu 'Islamske države' i sa tim se nose SAD i Rusija“, rekao je Naumkin.
Jeremić je, povodom sporazuma sa Iranom, konstatovao da je to možda jedan od najvećih događaja u poslednjih 10 godina, i podsetio da predsednik SAD Donald Tramp razmišlja o ponovnom uvođenju sankcija Teheranu. Predsednik CIRSD je upitao da li će to povećati mogućnosti rata protiv Irana.
„Ja podržavam sporazum sa Iranom, jer to smanjuje mogućnost 'nuklearnog Irana'. Vašington je sumnja da li Iran poštuje ne samo slovo sporazuma, nego i njegov duh. Mislim da bi trebalo pružiti ruku Iranu“, rekao je Manter.
Naumkin je ocenio da bi ponovno uvođenje sankcija Iranu bilo „katastrofa“.
Jeremić je pitao Naumkina zašto je Rusija dozvolila bombardovanje Libije, a ovaj je odgovorio da je to bila greška i da se javno mnenje u Rusiji protivilo takvoj politici.
Potom se razgovaralo o Pakistanu, gde je Manter bio američki ambasador kada je 2. maja 2011. godine u Abotabadu ubijen vođa Al Kaide Osama bin Laden.
„Ubeđen sam da Pakistanci nisu znali da je Osama u Pakistanu. Nismo im rekli za Osamu, jer smo se plašili curenja informacija. Imali smo ogromnu količinu informacija i nije bilo indicija da je vlast u Pakistanu znala da se Osama krije u toj zemlji, iako je živeo na svega kilometar i po od vojne akademije. Pakistanci su se osećali poniženo zbog onoga što je Amerika uradila“, rekao je Manter. Manter je otkrio i da je mesecima pre ubistva Bin Ladena obaveštavan o događajima u Abotabadu i da je i on gledao uživo prenos akcije upada američkih specijalaca u skrovište najtraženijeg teroriste. „Jeste li bili obevešteni o operaciji“, pitao je Jeremić Mantera, koji je odgovorio: „Da, naravno“.
Jeremić je potom pitao sagovornike da li bi trebalo strahovati od još jednog velikog talasa izbeglica koji bi mogao da zapljusne Evropu.
„Da, svakako, ljudi će bežati od nesigurnosti i siromaštva. Izbeglice će i dalje stizati u Evropu i priliv je nemoguće zaustaviti“, odgovorio je Naumkin.
Manter je ocenio da će se problem možda ponoviti, ali da neće biti isto i da će reakcija Evrope biti drugačija.
Usledilo je Jeremićevo pitanje „ako biste morali da se kladite, ko će prvi postati član UN, Kurdistan, Kosovo ili Palestina“. Manter je odgovorio da će to biti Kosovo, a Naumkin Palestina.
Na pitanje iz publike o umanjenom uticaju UN u svetskim krizama, Manter i Naumkin su se složili da UN ne uspostavljaju mir i nemaju svoju vojsku, nego nastupaju kada se postigne mirovni dogovor i nastoje da se mir održi.
Jeremić , koji je bivši predsedavajući Generalnoj skupštini UN, rekao je da su Ujedinjene nacije organizacija „zarobljena u prošlosti, odnosno organizacija 20. veka“. „Svet i izazovi u svetu se menjaju. Pripadam onima koji smatraju da je potrebna promena koja će uvažavati realnost u 21. veku“, rekao je Jeremić.
Na pitanje iz publike o Trampovim najavama iz predizborne kampanje da će poboljšati odnose s Rusijom, Manter je odgovorio da je američku političku scenu čine mnoge interesne grupe i da većina u SAD hoće dobre odnose s Rusijom, a ne loše, ali da je pitanje kako to postići. „Tramp će pokušati da uspostavi konstruktivnu saradnju s Rusijom, a protivnici će pokušati da ga zaustave“, rekao je Manter.
Naumkin je ocenio da su odnosi Rusije i SAD taoci unutrašnje borbe u SAD. „Nama je zabavno kada čujemo da se Rusija hakovanjem meša u izbore u Americi. Razumem Amerikance, koji su menjali režime i vladare širom sveta, a sada se odjednom pojavljuju glasine o ruskim hakerima i američkim izborima“.
Naumkin je ukazao na dvostruke standarde po pitanjima Kosova i Krima. „Duboko sam zahvalan Zapadu koji nam je pomogao da ostvarimo naš stari san o vraćanju Krima Rusiji“, rekao je Naumkin. Naumkin je podsetio na izlaganje predsednika Rusije Vladimira Putina na „Valdai“ forumu u Rusiji u kojem je naveo da pre državnog udara u Ukrajini i obaranja legitimne vlasti predsednika Viktora Janukoviča nije ni pomišljao o anekciji Krima.
Kameron je uzvratio da se „iskreni ljudi nekada ne slažu i da ima prostora za mnoga mišljenja“.
„Amerika ne smatra da se u Ukrajini dogodio državni udar, nego da su ljudi na ulicama Kijeva promenili vlast koja je sprečavala približavanje Evropskoj uniji. Rusi možda ne veruju u to. Ne slažemo se o Kosovu i Ukrajini, ali iskreni ljudi se nekada ne slažu“, rekao je Manter, koji je za sebe rekao da je „prijatelj Srbije i Rusije“.
Debata je održana u punoj velikoj sali hotela Metropol.
Sledeća debata u organizaciji CIRSD-a u okviru ciklusa „Horizonti“ biće održana u septembru.
Foto galeriju pogledajte ovde.
Snimak događaja pogledajte ispod:
https://www.youtube.com/watch?v=hYLjQmiSB8M
