Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) održao je u Harvard klubu u Njujorku panel povodom predstavljanja najnovijeg broja časopisa Horizons.
Moderator panela pod nazivom “Zapad i Rusija: Novi hladni rat?” bio je predsednik CIRSD Vuk Jeremić, dok su u raspravi učestvovali bivši premijer Australije Kevin Rad, bivši nemački minister odbrane Karl Teodor cu Gutenberg, stalni predstavnik Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin i poznati ekonomista i profesor Kolumbija univerziteta Džefri Saks.
Tokom rasprave pokrenut je niz pitanja u vezi sa dešavanjima u Ukrajini, počevši od istorijske pozadine trenutnog sukoba između zapada i Rusije, pri čemu su učesnici panela posebnu pažnju posvetili različitim pogledima na kraj Hladnog rata. Kao odgovor na cu Gutenbergovu tvrdnju da “kraj Hladnog rata nije naprosto došao, već je predstavljao spektakularan poraz jedne od strana”, Čurkin je istakao da Hladni rat treba razumeti kroz pad berlinskog zida i ujedinjenje Nemačke umesto kroz raspad SSSR. U okviru svog izlaganja, profesor Saks je ukazao na to da su Sjedinjene Američke Države primenjivale prilično različite metode kada su kroz ekonomske muke prolazile Poljska tokom kasnih 80-ih I ranih 90-ih i Rusija samo nekoliko godina kasnije.
Za Kevina Rada, koji se tokom svog nastupa oslanjao na bogato iskustvo stečeno na funkcijama premijera i šefa diplomatije, ukrajinska kriza predstavlja kolektivni neuspeh međunarodne diplomatije. Cu Gutenberg se sa ovom tezom delimično složio, naglasivši da trenutni sukob “nije isključivo krivica Rusije”. “Postoje situacije za koje bih žestoko okrivio Rusiju, ali stvari nisu tako jednostavne; tu su i određene grupe iz same Ukrajine na koje pada deo krivice, kao i Evropska unija koja i dalje pokušava da definiše zajedničku bezbednosnu i spoljnu politiku, dok iz SAD za sada ne vidim koherentnu poruku na tu temu. Mnoge prepreke moraju biti uzete u obzir. Imajući sve to u vidu, aneksija Krima se najblaže rečeno ne može smatrati korakom koji doprinosi uspostavljanju ravnoteže u sadašnjoj situaciji”.
Tema rasprave u organizaciji CIRSD-a pozabavila se uglavnom strateškim posledicama i rastućim tenzijama između zapada i Rusije nastalih tokom ukrajinske krize. Čurkin je podvukao značaj koji za Rusiju ima konstruktivno uključivanje SAD i njenih saveznika u ostala ključna geopolitička pitanja, posebno u kontekstu pregovora o nuklearnom programu Irana. Cu Gutenberg je naglasio da je nemačka privreda platila određenu cenu uvođenjem sankcija Rusiji, dodavši da sankcije ipak uživaju podršku privrednika, posebno imajući u vidu značaj očuvanja međunarodnog poretka nastalog nakon 1945 godine. Kevin Rad je analizirao posledice ukrajinske krize i iz azijske perspektive, pitajuči se da li je Kina na neki način nevoljno profitirala iz sukoba Rusije i zapada. On je iskazao potrebu za većim uključivanjem UN u pitanja međunarodnog mira bezbednosti, rekavši da odsustvo ovakve institucije predstavlja slabljenje međunarodnog poretka. Saks je dodao da se “velike sile jednostavno ponašaju kao velike sile” i zapitao može li takvo ponašanje uopšte doprineti globalnoj bezbednosti.
Panel se završio preispitivanjem koji su preduslovi neophodni za trajno mirovno rešenje u Ukrajini. Sagovornici su se složili da dogovor postignut u Minsku predstavlja pozitivan pomak. U kontekstu eventualnog priključenja Ukrajine NATO savezu, cu Gutenberg je rekao da ta zemlja ima apsolutno pravo da određuje i sledi svoje strateške ciljeve, kao i da je na Alijansi da li će takav izbor prihvatiti. Osvrnuvši se na svoj ministarski mandate, cu Gutenberg je rekao da je tada bio protiv članstva Ukrajine u NATO.
Kao moderator panela, Jeremić je istakao da su najkompetentnije ličnosti na temu odnosa zapada i Rusije izneli ključna pitanja koja se tiču ukrajinske krize. “Može se zaključiti da je situacija teška, ali da je moguće pronaći rešenje koje bi bilo prihvatljivo za sve učesnike sukoba. Nadam se da je naša rasprava u Njujorku bar na neki način doprinela pronalaženju takvog rešenja”, rekao je Jeremić.
Rasrpavi u Njujorku prisustvovalo je oko 200 gostiju, među kojima su se našli mnogi istaknuti novinari, ambasadori, UN zvaničnici i poznavaoci iz oblasti politike i međunarodnih odnosa.
Fotogalerija je dostupna ovde
