Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) i nedeljnik „Vreme“ organizovali su u hotelu Metropol debatu „Srbija između Rusije i Zapada - Sedamdeset godina nakon rezolucije Informbiroa”.
Na skupu su govorili predsednik CIRSD-a Vuk Jeremić, profesori Vladeta Janković, Dejan Jović i Ivan Vujačić, a moderator je bio odgovorni urednik „Vremena“ Filip Švarm.
Učesnici debate izneli su u diskusiji različita mišljenja uz uvažavanje sagovornika, a skupu je prisustvovalo više od 600 ljudi, među kojima i ambasadori, predstavnici političkih stranaka i diplomatskog kora, profesori univerziteta i ličnosti poznate u javnosti.
Švarm je podsetio da je Jugoslavija bila vojno neutralna, kao i Srbija danas, i pitao Jankovića da li je ulazak Srbije u Evropsku uniju zamisliv bez pristupanja NATO-u.
„Ja mislim da je ulazak Srbije u Evropsku uniju nezamisliv. Tačka“, rekao je Janković, što izazvalo aplauz prisutnih.
Janković je istakao da je sve manje političkih činilaca u Srbiji spremno da tu istinu saopšti otvoreno i da „mačku nazove mačkom“.
„NATO je tu sporedan. Mi prosto nemamo šanse da uđemo u EU jer nas EU neće. Unija nije ono što je bila i ono što je mogla biti. Ta ideja je bila sjajna i dugo su postojali razlozi da se u to veruje, ali moje uverenje je da je za ovakvo stanje stvari pre svega odgovorna Amerika, koja je ostvarivala svoje interese preko Velike Britanije, koja sada izlazi iz EU. Otcepljenje Kosova je bio interes Amerike, a ne EU. Kako sada stvari stoje, oni nas jednostavno neće, bili mi vojno neutralni ili ne, ušli u NATO ili ne“, rekao je Janković.
Jeremić je naveo da je jako teško zamisliti stupanje Srbije u EU, ali da možda nije spreman da kaže da se to nikada neće dogoditi.
„To se sasvim sigurno neće dogoditi jedan dugi niz godina. Od tog posla nema ništa pod ovakvim okolnostima, dok se bar nešto značajno ne promeni nabolje u skorijoj budućnosti, a ne vidim da bi moglo da se promeni“, rekao je Jeremić.
Jeremić je ocenio da će Srbija ostati predvorje EU, ali da to ne znači i predvorje Evrope, što zavisi od toga kako će Srbija biti uređena.
„Trebalo bi prestati sa gajenjem iluzije da će stupanje u EU biti moguće u kratkom roku, ali to ne bi trebalo da znači okretanje leđa od EU i svađa sa unijom. Ne mislim da bi trebalo prekidati proces pristupanja, jer je taj proces dobar orijentir za način u kojem bi smeru reforme trebalo da idu. Ne bih prestao ni sa učešćem na skupovima, koji su više manifestacionog karaktera. Potpuni je paradoks da u Velikoj Britaniji razgovarate o ulasku u EU, ali treba ići tamo i biti u što boljim odnosima sa svima iz regiona“, rekao je Jeremić.
Vujačić je ocenio da od 2008. godine Rusija u Srbiji očigledno ima veći uticaj od svih ostalih država, što „čak piše i u novinama“.
„Svaki put kada se sastavlja vlada, ide se na konsultacije u Moskvu. Prošli put smo dobili i zvaničnu izjavu u kojoj je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da bi bilo dobro da neki ljudi koji su za bliske odnose sa Rusijom budu u Vladi Srbije“, rekao je Vujačić.
„Imali smo incident i sa premijerkom Anom Brnabić koja je išla kod ruskog ambasadora na noge da mu pokazuje transkript izjave da će Srbija izabrati EU ako bude morala da bira između unije i Rusije. Kada je šef diplomatije Ivica Dačić izjavio da će u tom slučaju Srbija izabrati Rusiju, niko reč nije rekao“, dodao je Vujačić.
Jović je rekao da Putin nije popularan samo u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, nego i u Grčkoj, koja je članica EU i NATO.
„Spoljna politika se, međutim, ne vodi kroz ispitivanja javnog mnjenja, i mislim da je to dobro. Bilo bi vrlo opasno da se narod pita za tako ozbiljna pitanja kao što su spoljna i bezbednosna politika, kamoli da ga politika sledi. Referendumi u bivšoj Jugoslaviji, održani 1990. godine, vodili su u rat. Da se narod pitao, ne bi bilo Dejtonskog sporazuma i možda bismo još bili u ratu“, naveo je Jović.
Jović je istakao da je veliko pitanje odnosa javnog mnjenja, koje je za Putina, i spoljne politike, koja vodi drugačiju politiku na osnovu toga kako političari razumeju razumevanja nacionalne interese zemlje.
Janković je ocenio da je sasvim jasno da Srbija ući na NATO, jer se tome izričito protivi velika većina građana.
„Ulazak u NATO je protivan ne finom analitičkom razmišljanju, nego je protivno zdravom razumu. Ne može se očekivati od nacije i države koja je tri meseca bombardovana, opljačkana za 15 odsto teritorije, bila izložena i još uvek je izložena strahovitom medijskom ponižavanju, da bude za one koji ga ponižavaju, pljačkaju, vređaju i, politički govoreći, brišu patos s njom. To se događa Srbima“, rekao je Janković.
Jeremić je naveo da se protivi ulasku Srbije u NATO, ali da se ne bi kladio da to neće i dogoditi, uprkos protivljenju ogromne većine građana, i podsetio da je Crna Gora ušla u NATO, iako za to nije postojala većinska podrška u javnom mnjenju.
„Pitanje je kakvu ćemo vrstu vlasti imati u Srbiji i kakvu vrstu rukovodstva. U Srbii je trenutno mnogo veći otpor defakto priznavanju kosovske nezavisnosti, odnosno otvaranju puta za stolicu Prištine u UN, nego ulasku u NATO, pa se ne bih kladio da naše rukovodstvo nije spremno na takav korak, bez obzira što je protiv toga ogromna većina građana i što bi to bilo pogubno za Srbiju. Protivim se i omogućavanju Prištini da dobije stolicu u UN i da Srbija uđe u NATO“, rekao je Jeremić.
Vujačić je naveo da ulazak Srbije u NATO nije relevantna tema i da neće ni biti u narednih 10 godina ili 20 godina.
Jović, koji je živi u Zagrebu, naveo je da su bivše jugoslovenske republike „svojim ludostima i ratovima otvorile vrata NATO-u za ostanak u Evropi posle kraja hladnog rata“, i dodao da se javno protivio ulasku Hrvatske u Severnoatlantski savez.
