Izvor: TANJUG
Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić otvorio je danas međunarodnu konferenciju "Klimatske promene i zelena ekonomija" porukom da Jugoistočna Evropa treba da bude aktivnija u međunarodnim pregovorima o klimatskim promenama.
On je izneo uverenje da globalni prelazak na zelenu ekonomiju predstavlja jedinstvenu mogućnost za manje razvijene regione kao što je naš da premosti generacijski jaz koji ga deli od naprednijih.
"Imamo šansu da prevaziđemo naše nedavne socijalne i ekonomske neuspehe i izgradimo naša društva na održivim i prosperitetnim osnovama", poručio je on i naglasio da će to biti moguće samo ako odlučimo da se aktivno uključimo u pregovore, umesto da budemo samo posmatrači.
Jeremić je, takođe, ocenio da će i javni i privatni sketor morati da preduzmu "odlučne i komplementarne" korake kako bi se izgradila održiva budućnost Jugoistočne Evrope, uz ohrabrivanje inovacija u ciljanim pravcima kako bi se postavile osnove za proizvodnju i usluge u domenu zelene ekonomije, koja može da unapredi naš region.
"To bi mogao da bude najveći izazov naše generacije", poručio je on, izrazivši nadu da će Jugoistočna Evropa postati lider u zelenoj ekonomiji što je, kako je rekao, strateška ambicija oko koje bi svi trebalo da se okupimo jer je to "jedini održivi put ka prosperitetu u 21. veku".
On je podsetio da su u maju ove godine Jugoistočnu Evropu pogodile najgore poplave u zabeleženoj istoriji i upozorio da širom sveta takve katastrofe sve više postaju uobičajena pojava.
Prema njegovim rečima, to su samo neki od simptoma rastuće planetarne opasnosti koja je pred nama, a glavni uzrok globalnog zagrevanja i klimatskih promena je - čovečanstvo.
On je podsetio na zaključke nedavno objavljenog izveštaja Međudržavne komisije za klimatske promene u kojima se podvlači da će, ukoliko se nešto ne učini, efekti klimatskih promena znatno ugroziti naš način života u narednim decenijama.
"To će biti velika opasnost za sve kulture i zemlje na planeti: po održivost naših gradova, naše useve i vodu koju pijemo. Sve to pretpostavlja izvesne prirodne uslove kojima preti opasnost da nestanu", upozorio je predsednik CIRSD-a.
On je rekao da današnja konferencija pruža mogućnost da se razmotri kako Jugoistočna Evropa može da potpunije učestvuje u tekućim međunarodnim pregovorima o klimatskim promenama, uz utvrđivanje načina na koje region može da bolje iskoristi globalnu tranziciju ka zelenoj ekonomiji.
Pre par meseci, kako je naveo Jeremić, EU je odlučila da smanji emisije štentih gasova za najmanje 40 odsto u narednih 15 godina, a prošle nedelje su Kina i SAD najavile značajne napore u cilju duboke dekarbonizacije do polovine veka.
"Mislim da možemo biti oprezno optimistični da će najveće ekonomske zemlje sveta pomoći u vođenju međunarodne zajednice ka postizanju ambicioznog pravnog sporazuma o klimatskim promenama", istakao je on i dodao da bi to bio značajan korak u borbi za znatno smanjenje isparenja štetnih gasova.
U uvodnom delu konferencije prisutnima su se obratili i ambasador Kvok Fuk Seng, glavni pregovarač za klimatske promene iz ministarstva spoljnih poslova Singapura, kao i Kunihiko Šimada, specijalni savetnik ministra životne sredine Japana, i profesor Džefri Saks sa Univerziteta Kolumbija.
Na konferenciji, koju zajednički organizuju Mreža Ujedinjenih nacija za rešenja održivog razvoja (SDSN) i CIRSD, učestvuju resorni ministri više zemalja, diplomate, predstavnici poslovne i akademske zajednice u okviru dva panela.
Na ministarskom panelu "Pravci regionalnog razvoja" učestvuju ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Snežana Bogosavljević Bošković, ministar životne sredine Albanije Lefter Koka, crnogorski ministar za održivi razvoj Branimir Gvozdenović, kao i predstavnici međunarodnih organizacija.
Na drugom panelu pod nazivom "Tržišta zelene ekonomije i investicije" govoriće, između ostalih predsednik Srpskog biznis kluba "Privrednik" Miodrag Kostić, predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, kao i predstavnici stranih kompanija.
Konferencija se održava u svetlu aktuelnih napora međunarodne zajednice na definisanju razvojne agende UN za period posle 2015. godine, kao i završnih pregovora o klimatskim promenama, koji će biti finalizirani na samitu šefova država i vlada u Parizu, decembra 2015. godine.
Foto galeriju sa konferencije možete pogledati ovde.
