Londonski The Times
Objavljeno 9. septembra 2014.
Vuk Jeremić
Škoti moraju da shvate da glasanje za nezavisnost neće biti bez posledica po ostatak Ujedinjenog Kraljevstva (UK) i Evrope.
Stanovnici Škotske će iduće nedelje glasati o tome da li da napuste UK nakon više od tri veka. Prirodni i ljudski resursi Škotske, kao i osećaj identiteta, svakako predstavljaju održivu osnovu da ona ubuduće bude samostalna na svetskoj pozornici. Ipak, ekonomske i diplomatske poslediće glasa „za“ bi se osetile daleko izvan granica Velike Britanije, uz značajan uticaj na evropske i međunarodne dogovore.
Nezavisna Škotska bi se suočila sa velikim izazovom vraćanja svog dela UK duga za vreme dok je bila izvan britanske monetarne unije. U najboljem slučaju, Ujedinjeno Kraljevstvo bi od Škotske dobilo dužničku potvrdu. Međutim ako se pokaže da je taj teret prevelik, onda to postaje problem za UK, uz potencijalne posledice širom Evropske unije. Ukoliko Škotska ostavi svoj deo duga, kao što je zapretila, uspostavljanje dobrih veza sa međunarodnim finansijskim institucijama bi bilo uz puno poteškoća. To bi stvorilo presedan za druge secesioniste u Evropi i šire koji bi mogli da tvrde da je deo njihovog dužničkog tereta nezakonit.
Pored toga, Edinburg bi morao da ponovo aplicira za članstvo u svim multilateralnim organizacijama čiji je Škotska trenutno član preko UK. U nekim slučajevima prijem se čini prilično jednostavnim, poput prijema u Ujedinjene nacije i Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju. Međutim, ne sme se umanjiti realna mogućnost da dođe do poteškoća, imajući u vidu postojeće promenljive geostrateške okolnosti.
Škotska ne bi uživala ni jednu od privilegija koje proističu iz članstva UK u NATO i EU. Izjave NATO i EU lidera, kao i izjave zemalja članica – uključujući predsednike vlada Britanije i Španije – nagoveštavaju da bi prijem u ove dve organizacije bio daleko od automatskog, a izuzetnost Škotske svakako ne isključuje zahtevne uslove za prijem. U slučaju NATO, ključni preduslov bi bio definisanje statusa britanskih oružanih snaga; pomorskih, kopnenih i vazduhoplovnih baza; i nuklearnog naoružanja koje se trenutno nalazi u Škotskoj. Pitanje kontrole vazdušnog prostora, s obzirom na strateški položaj Škotske, bi takođe trebalo da se reši. To nisu samo bilateralna pitanja jer ona predstavljaju ključne delove strateškog operativnog okvira alijanse.
U slučaju EU, otcepljenje Škotske bi imalo negativan uticaj na multinacionalne demokratije poput Belgije, a i Španije koja je duboko uznemirena mogućim porastom težnji Katalonaca i Baskijaca ka otcepljenju koje bi glasanje „za“ nezavisnost Škotske prouzrokovalo. Bilo bi teško da jedna suverena Škotska, koja se nada pridruživanju EU, lako dobije podršku iz prestonica Evrope koje se bore da očuvaju svoje države, delimično i zbog presedana koji je postavila sama zemlja kandidat.
Nezavisnost Škotske bi takođe povećala mogućnost da UK napusti EU.
EU bez šeste po veličini svetske ekonomije i jedne od najveštijih svetskih diplomatija bi je u velikoj meri oslabila u međunarodnim krugovima.
Glas “za” bi takođe mogao da izazove raspravu o budućnosti ključnog stalnog mesta sa pravom veta u Savetu bezbednosti UN koju drži UK. Na pregovorima o reformi Saveta bezbednosti se već nekoliko godina razmatra povećanje broja stalnih članica, čime bi se bolje prikazala savremena globalna dinamika. Do danas je učinjen mali napredak, međutim, nezavisnost Škotske bi mogla da osnaži sve uticajnije zainteresovane strane da sa još većim žarom zahtevaju rešavanje ovog pitanja.
Slična rasprava će verovatno biti još jednom pokrenuta o ponovnom prilagođavanju ponderisanom sistemu glasanja u međunarodnim finansijskim institucijama kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond.
Ne samo da bi morao da se smanji udeo glasova UK, već i ostalih osnivača Bretonvudskog sistema, uključujući zemlje članice EU i SAD, koje bi još više mogle da budu dovedene u pitanje. Teško se može reći da bi ovo bilo povoljno za Edinburg. U istoriji nije zabeležen presedan o konsenzualnom razdvajanju zemlje sa takvom finansijskom sofisticiranošću kao što je Škotska.
Stvorila bi se finansijska granica u kojoj bi postojeće vlasništvo nad prekograničnim sredstvima unutar UK postalo inostrana sredstva i obaveze. Bilansi dve najveće svetske finansijske institucije sa sedištem u Škotskoj bi takođe bili podeljeni. Ukoliko se presele, kao što se očekuje, to bi se samo nadovezalo na preostale rizike javnih finansija UK.
Malo je verovatno da će se mnoga od ovih važnih ekonomskih i diplomatskih pitanja rešiti do samoproklamovanog datuma moguće nezavisnosti 24. marta 2016. godine. Time bi nezavisna Škotska ostala izvan vojnih saveza, političkih unija i većine multilateralnih organizacija na neodređeno vreme. Po prvi put u savremenoj istoriji, Edinburg bi bio podložan plimi i oseci geostrateških okolnosti.
Oni kojima je suđeno da odrede budućnost Škotske i ostatka UK treba da uzmu u obzir ovako važna razmatranja.
Vuk Jeremić je predsednik Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj, bivši predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i ministar spoljnih poslova Republike Srbije
