Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić i najpoznatiji svetski ekonomista srpskog porekla Branko Milanović složili su se da je planetarna pandemija virusa korona pokazala da ne bi trebalo mnogo računati na međunarodnu solidarnost i da su nacionalne države danas u velikoj meri prepuštene same sebi, kao i da će kriza izazvati ozbiljne političke, ekonomske i socijalne posledice.
„Ideja o Evropi bez granica je žestoko uzdrmana, jer se ispostavilo da se svi zatvaraju i vode svoju autonomnu politiku kada dođe do teških okolnosti. Evropa se, kao i u toku euro krize, raslojila na sever i jug i postoje suprotstavljeni stavovi o ’korona obveznicama’ koje bi zajednički garantovale sve članice monetarne unije“, rekao je Jeremić u razgovoru sa Milanovićem putem video konferencijske veze.
CIRSD je pokrenuo seriju „Korona dijalozi“ u kojima Vuk Jeremić razgovara sa najpoznatijim svetskim stručnjacima različitih zanimanja i stavova u cilju boljeg razumevanja pandemije virusa korona i posledica koje će ona globalno izazvati. Milanović je jedan od najvećih globalnih akademskih autoriteta za pitanja nejednakosti i raspodele prihoda.
Milanović je naveo da je kriza izazvana pandemijom „veliko otrežnjenje u pogledu evropske solidarnosti“, i dodao da se Evropa raslojila ne samo na sever i jug, nego i na istok i zapad, te da ne veruje da će biti izdate evropske obveznice, jer se tome protive Nemačka, Holandija, Finska i Švedska, a kao nerealnu je odbacio i mogućnost novog “Maršalovog plana”.
„U teškoj situaciji nema solidarnosti. Vlade su odgovorne onima koji ih biraju, a birači su nacionalni, nisu evropski, iako postoje Evropski parlament i Evropska komisija, koji su se, međutim, u ovoj situaciji pokazali kao apsolutno drugorazredni. Mislim da će EU preživeti, ali će biti značajnih negativnih posledica“, ocenio je Milanović.
Jeremić, koji je i bivši ministar spoljnih poslova Srbije i bivši predsednik Generalne skupštine UN, naveo je da je „okean krenuo da se talasa“, a Srbiju je uporedio sa malim čamcem koji ne može računa na pomoć sa drugih brodova.
Milanović je dodao da male države, poput Srbije, ne mogu u kratkom roku da računaju na ekonomsku pomoć drugih jer je kriza opšta i veoma jaka i da će se i članice EU baviti sopstvenim problemima i verovatno „neće ostati za druge, koji nisu ni članovi unije“.
„Srbija neće moći da napreduje dok Nemačka, Italija i Austrija ne postanu ono što su nekad bile. Možemo da se nadamo da će se situacija poboljšati u drugim državama, jer bi se tada vratila trgovina i normalni odnosi“, rekao je Milanović.
Jeremić je rekao da su neke države sprečile epidemiju drastičnim merama kojima su uticale na privatnost građana.
„U Kini je su korišćene aplikacije koje su državi potpuno otvorile uvid u kretanje građana, a u Azerbejdžanu će svi građani morati da svaki put traže dozvolu za izlazak van svojih domova, bez obzira da li se sumnja da su zaraženi ili ne. Slično se događa i u Rusiji, ali i u mnogim državama koje se ubrajaju u red liberalnih demokratija, poput Izraela i Čilea. Kada se te aplikacije i protokol jednom uvedu, pitanje je da li će one biti ukinute kada pandemija prođe“, naveo je Jeremić.
Milanović je rekao da će dosta toga ostati na snazi, jer u istorijskim procesima stvari ne funkcionišu binarno i po principu „uključi-isključi“.
„Neke stvari koje se jednom dogode imaju tendenciju da uobliče budućnost. Policijski čas će prestati, ali neki oblik kontrolisanja privatnosti će ostati. Čvrstu ruku traži značajan deo stanovništva, koji zahteva zaštitu i nalazi je u autoritarnom vođi. Postoji i tražnja za oštrijim merama i moguće je da će zato autoritarne snage biti značajno ojačane“, zaključio je Milanović.
