Nakon debate koja je juče održana u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić, učestvovao je u javnoj debati kandidata održanoj na postdiplomskom centru Siti Univerziteta u Njujorku.
Na događaju u organizaciji Asocijacije za Ujedinjene nacije u Ujedinjenom Kraljevstvu (UNA-UK), njujorškog Siti Univerziteta i „global sitizen“ inicijative su pored kandidata Srbije Vuka Jeremića učestvovali i kandidat Slovenije Danilo Tirk i Kostarike Kristijana Figeres. Debati su prisustvovali predstavnici civilnog društva, profesori i stručnjaci iz oblasti međunarodnih odnosa, kao i predstavnici američkih i međunarodnih medija i šire javnosti.
Nakon uvodnih govora predsednika postdiplomskog centra Siti Univerziteta u Njujorku Čejsa Robinsona i izvršnog direktora UNA-UK Natali Samarasing, panel diskusiju sa kandidatima predvodili su profesor Tomas Vis i UN dopisnica američkog nedeljnika „Nacija“ Barbara Kroazet. Kandidati su ovom prilikom diskutovali o nizu važnih međunarodnih tema, uključujući klimatske promene, ljudska prava, migracije, mirovne operacije i sprečavanje sukoba, kao i reformu Ujedinjenih nacija.
Govoreći o svom iskustvu predsedavanja Generalnom skupštinom UN, Vuk Jeremić je rekao da je postignut značajan progres kada su pitanju klimatske promene u odnosu na doba kada je on preuzeo predsedavanje ovim telom UN-a. To se najbolje ogleda u boljoj koordinaciji koja sada postoji kako na globalnom, tako i na nacionalnim planovima. Jeremić je dodao da će jedan od ključnih zadataka narednog generalnog sekretara biti da uloži izuzetne napore kako bi došlo do pune primene Pariskog klimatskog sporazuma.
Jeremić se osvrnuo i na pitanja ljudskih prava, rekavši da „u sadašnjoj strukturi Ujedinjenih nacija ljudska prava ne uživaju neophodan minimum resursa“, čemu je neophodno posvetiti posebnu pažnju. U odgovoru na pitanje šta bi naredni generalni sekretar trebalo da učini kako bi podupreo princip „Odgovornosti za zaštitu“, Jeremić je ukazao na 27. predlog iz svoje platforme za UN, po kom sugeriše formiranje radne grupe za predupređenje genocida i drugih masovnih zločina. Po Jeremićevom predlogu, ovom radnom grupom bi svakog meseca lično predsedavao generalni sekretar, dok bi sama grupa blisko sarađivala sa Savetom bezbednosti.
Tokom debate bilo je reči i o reformi mirovnih operacija, a kandidat Srbije je tom prilikom istakao da se „nalazimo u najtežoj bezbednosnoj situaciji još od kubanske raketne krize“, kao i da su sistemu bezbednosti Ujedinjenih nacija potrebne „radikalne promene“. Po Jeremićevim rečima, mirovne operacije predstavljaju primer oblasti na osnovu kojih se smatra da UN „ne služi svojoj svrsi“ i založio se za promene koje bi stvorile „novu generaciju mirovnih operacija“.
Upitan da li može dati garancije da će dužnost generalnog sekretara obavljati nepristrasno, Jeremić je naglasio da jedino na šta se prethodno obavezao čine 53 predloga iz njegove platforme, a da ni prema kome nije bilo nikakvih političkih obećanja. Istakao je i da će lična nezavisnost i integritet biti važni kvaliteti za narednog generalnog sekretara, a da je transparentnost procesa u ovogodišnjem izboru za najvišu funkciju u sistemu UN-a ključna. Na samom kraju panela, Jeremić je dodao i da u današnjem svetu „najbolje što UN ima da ponudi nažalost nije dovoljno“, istakavši time svoju privrženost brzim i odlučnim promenama u ovoj svetskoj organizaciji.
